Климу, телевизор и радијаторе заменио сламарицом, шпоретом на дрва и купањем у Морави: Милош из Београда има важну поруку за младе у градовима

“Допали су им се мој начин живота и рада, односно нова димензија живота, да из једног уређеног система одете у други, у којем немате ни интернет ни услове за живот. Не могу да вам опишем искуство купања на реци, јер кад после напорног дана ускочите у Мораву, из ње изађете потпуно регенерисани. Не постоји  центар који може да вас поврати као река, као природа, као тај живот тамо. Почео сам да се осећам срећно и испуњено у свему томе, а затим су волонтери упознавали тај живот и давали своје препоруке”, каже Милош.

Први гост био је Мустафа из Истанбула, банкар који је радио у једној од највећих турских банака, напустио посао и почео да путује по свету. Након њега стигли су Немци, Бразилци, Французи, Руси… До сада их је било двадесетак, а Милош открива да сада прави строжу селекцију.

“Моје главно правило је да правила нема. Гости имају потпуну слободу и то им буде чудно у почетку јер су на другим местима навикли на ред и план. Код мене се договор за дан пред нама прави уз доручак, ради се онолико колико неко жели да ради и шта жели да ради. На крају увек све испадне одлично.”

Милош је желео да има здраву кућу која дише. Док се обнављала, гости из иностранства су је зидали и кречили, а научили су и да праве малтер од блата.

Посла на селу увек има, поготово откад је посадио воћњак са око 300 садница шљиве и дуње. Странци, између осталог, могу да доносе песак са реке, или да раде многе друге задатке на селу. У припреми је и органска башта како би се домаћинство директно са земље  храном.

“Тај психички мир и баланс до којег сам овде дошао и који не може да се купи новцем, осетили су и моји гости. То је такав начин живота да не осећате бриге, да не размишљате о томе шта ће сутра бити, да радите физичке послове који вас изморе, да се дружите са људима, да не причате о политици и о тешким темама, већ о здравим темама, да се шетате, да радите на земљи и да се на крају дана осећате феноменално.”

На крају разговора рекао је да су у почетку сви мислили да је луд јер све ово ради, поготово комшије из села. Они једноставно нису могли да схвате да неко може да пређе из Београда, из комфора, у нешто што се тешко може тако назвати.

Ипак, саговорник “Прича са душом” сматра да се на селу добија нешто много лепше и истиче да је питање избора: да ли желите да проведете дан у стану, поред клима уређаја, седећи за рачунаром на интернету, или да радите у природи, да се купате на реци, да спремате храну на отвореном, шетате се и упознајете се са новим људима? Избор је на нама самима.