DIRLJIVA PRIČA SA SELA: Uz pomoć poljoprivrede sama hrani i školuje četvoro dece

Ne tako davno, još početkom devedesetih godina u selima opštine Gračac u Hrvatskoj, kao i u većini drugih krajeva život je tekao punim plućima. Sela puna ljudi, dečiji plač, bila su točak zamajac razvoja celog ovog kraja na samoj granici Like i Dalmacije. Deringaj, Mazin, Bruvno i ostala sela bila su puna života. Pod ličkim nebom složno su živeli Sovilji, Plećaši, Kričkovići, da bi samo nekoliko godina kasnije došao rat koji je okrenuo ljude protiv ljudi, komšije protiv komšija, ali i ispisao takve životne romane kakvih se ne bi postideli ni najbolji pisci.

Tih devedesetih godina gotovo celokupno stanovništvo ovog kraja odlazi u izbeglištvo, a među njima i porodica Sovilj.
Već nakon nekoliko godina provedenih u Novom Sadu težak život u izbeglištvu, nemaština, ali i ljubav prema svom zavičaju, dovode Sovilje ponovo u Gračac. Milena Sovilj se uskoro udaje u Bruvno te ponovo kreće od nule stvarati život za sebe i svoju porodicu u ličkim brdima, daleko od svetala Novog Sada gde je odrastala bez oca, ali u blizini svoje rodne kuće gde je napravila prve korake koje je kao i većini drugih rat uništio.

Tragom ove priče krećemo put Bruvna u opštini Gračac gde je Milena Sovilj-Plećaš pronašla novi dom. Odmah na skretanju za Donji Lapac nailazimo na devastiranucrkvu Svetog Jovana na kojoj je pokrenuta obnova, ali crkva je još uvek daleko od faze kada će moći služiti svojoj svrsi. Bez vrata i bez prozora sa devastiranom unutrašnjosti ipak podseća na nekadašnja srećna vremana kada je ovde sve vrvilo od ljudi i dečijeg plača. U sklopu crkve nalazi se i pravoslavno groblje koje je polovično pokošeno.

Nastavak na strani br. 2