Kako ishrana stoke utiče na kvalitet i promenu sastava mleka

S druge strane, višak NUH može da dovede do značajnog pada mlečne mastiuz povećanje udela proteina za 0,2-0,3 procentnih  poena. Krave imaju dvojake potrebe za strukturnim ugljenim hidratima(vlaknima): ukupan udeo u obroku i veličina čestica. Ova dva činioca su u međusobnoj interakciji i utiču na efikasnost sa kojom se zadovoljavaju potrebe u vlaknima.

Osnovni pokazatelji zastupljenosti vlakana u obroku su ADF – frakcija vlakana određena kiselom deterdžent metodom i NDF. U obroku za krave nivo ADF ne bi trebalo da padne ispod 19-21% a NDF ispod 26-28%. Pri tome se preporučuje da 75% NDF bude iz kabaste hrane. Ako ovih komponenata hraniva bude manje, može da se javi acidoza, smanjenje sadržaja mlečne masti i značajne varijacije u konzumiranju hrane koje mogu dovesti i do gubitka kondicije krava na početku laktacije.

Kabasta hraniva ne bi trebalo da budu usitnjena na odsečke manje od 1 cm. Ukoliko se ova hraniva više usitne, to može da dovede do drastičnog pada udela mlečne masti i do manjeg povećanja sadržaja proteina (za 0,2-0,3 procenat poena). Međutim, kod grla koja su tako hranjena javljaju se problemi kojima je uzrok nepravilna fermentacija u buragu. Ako se želi povećanje udela proteina u mleku smanjenje udela vlakana ili preterano usitnjavanje kabaste hrane nisu pravi put.

Obroci u kojima je preveliki udeo vlakana, usled čega imaju manji udeo energije, mogu da budu ograničavajući činilac za proizvodnju mleka. Oko 40 do 50% je minimalna količina SM iz kabaste hrane u obroku, kako bi se izbegao pad sadržaja mlečne masti. Kada je u obroku 65% SM iz kabaste hrane, ona treba da bude veoma kvalitetna kako bi se izbegao deficit energije koji izaziva pad sadržaja proteina u mleku.

Proteini

Zadovoljavanje potreba krave u pogledu proteina (RP i NP) je od najvećeg značaja za održanje sadržaja proteina u mleku. Može se reći da udeo ukupnih proteina u obroku utiče na količinu proizvedenog mleka, ali malo na sadržaj proteina. Na primer, ako se na nekoj farmi koristi obrok sa 14,5% UP umesto stvarne potrebe od 16,5%, u tom stadu će verovatno sadržaj proteina u mleku biti nizak.

To se najčešće događa kada se koriste kabasta hraniva lošeg kvaliteta, a takođe i kada se koriste hraniva nepoznatog sastava, pa se obrok balansira na bazi prosečnih tabličnih vrednosti. Takva situacija onemogućava precizno balansiranje obroka, posebno koncentrata.

Ukoliko u obroku ima viška razgradivog proteina, to takođe može da smanji sadržaj proteina u mleku. Sigurno je da je udeo ukupnih proteina u obroku važan za ostvarenje obima proizvodnje koji je moguć na osnovu genetskog kapaciteta grla. Metionin i lizin su prve limitirajuće amino-kiseline u obrocima koji se baziraju na kukuruzu što je kod nas čest slučaj. Ta neizbalansiranost obično se koriguje uključivanjem leguminoznih hraniva (seno lucerke) u obrok. Problem je u tome što veliki broj farmi ne raspolaže dovoljnim količinama sena, kao i to što njegov kvalitet često nije zadovoljavajući.