Reprodukcija, ishrana životinja, metabolizam, obrada papaka, pravilne procedure muže, profilakse, kao i pravilna dezinfekcija objekata samo su neki od parametara koji se moraju združeno posmatrati ako farmeri žele da žive od mlečnog govedarstva, upozoravaju veterinari.
„Ne možemo imati reproduktivno dobre krave ako imamo lošu ishranu. Takođe, ne možemo imati dobru ishranu i dobre krave ako životinje imaju problem sa ishranom. Nama je ideja da kroz zaokružen ceo ciklus proizvodnje pokušamo da farmerima obezbedimo limit mlečnosti koji je potreban da bi on bio održiv“, objašnjava Bojan Blond, specijalista veterinarske medicine i predsednik Udruženja veterinara velike prakse Srbije.
„Prema informacijama kojima raspolažem, prosek mleka po kravi na farmama južno od Dunava i Save je ispod 8 litara, a sa tim prosekom farmer ne može biti konkurentan. U Vojvodini je situacija malo bolja – negde oko 18 litara. Smatra se da je proizvodnja isplativa tek sa prosekom od 22 litre. Mi, znači, moramo da utrostručimo proizvodnju da bismo bili konkurentni“, rekao je Blond na predavanju „Održiva stočarska proizvodnja danas“, koje je nedavno održano u Valjevu. Ovo predavanje održano je s ciljem da se ukaže proizvođačima da jedino praćenje svih relevatnih parametara može dovesti do održivog stočarstva i samim tim zaustavljanja trenda opadanja broja životinja.
Da ostvaruje prosečnu proizvodnju mleka, koja se smatra rentabilnom, može se pohvaliti Aleksandar Žujović iz lajkovačkog sela Vračević. Mlečnim govedarstvom je počeo da se bavi 2008. godine. Na farmi ima 40 grla, što muznih krava, što ostalih kategorija goveda, a trenutni mlečni prosek prelazi 30 litara.
Nastavak na strani br. 2
„Najviše je zastupljena holštajn-frizijska rasa i nešto malo kvalitetnog simentalca jer zavređuje pažnju i daje dovoljne količine mleka. Međutim, ja se nikad nisam nešto specijalno vezivao za rasu meni je bio bitan litar mleka, jer to je ono što pokreće celu priču.“
„Inače, muzni prosek je dosta visok, u proteklih godinu i po dana negde preko 30 litara po kravi, što ima neku svoju težinu u smislu zahtevnosti. Volim da kažem da je ovo proizvodnja na ‘staklenim nogama’ – da od relativno malog broja grla pokušavaš da izvučeš maksimum. Ove godine bi trebalo da pređemo proizvodnjuod 150.000 litara, što je za objekat koji imam pozamašna cifra“, kaže Žujović i dodaje da su za postizanje takvih rezultata svi segmenti u proizvodnji jako bitni.
Na pitanje da li je mlečno govedarstvoperspektivno kaže: „Tek naredne godine će nam reći da li ćemo proći kao naše komšije iz zemalja bivše Jugoslavije ili ćemo proći nešto bolje. Oni su prošli dosta ‘čupavo’. Svi proizvođači našeg kalibra kod njih su nestali. Da li ćemo i mi nestati u nekom narednom periodu, isključivo zavisi od države koja, ako nas prepusti tržištu, nas u Srbiji više biti neće. To je činjenica. Koliko god mi imali jeftinu hranu, mada jeftina hrana ne postoji, koliku god imali zadovoljavajuću količinu mleka po grlu veoma teško je napraviti dinar u mlekarstvu. Znači, treba zadovoljiti samo goveče, poklopiti sve troškove i da na kraju proizvođaču nešto ostane. Ovo je proizvodnja koja podrazumeva neki profit, ali to nije brz obrt kapitala, već je to prilično tanak profit i samo na duge staze može nešto da se očekuje i to ne za godinu-dve, već za dve-tri decenije.“
Prema rečima Bojana Blonda, farmeri se retko na ovaj način bave kalkulacijom cene litra mleka, a što je veoma bitno u ovoj proizvodnji „nama je cilj da farmer od svog proizvoda zaradi novac, da njemu ostane profit da bi mogao da živi i da priušti stvari koje su bitne njegovoj porodici.“
„Prema analizi kalkulativnih troškova jedne farme, posmatrajući sve segmente proizvodnje, došlo se do podatka, da farmeri koji imaju muzni prosek od deset do dvanaest litara mleka po kravi u laktaciji sada rade sa gubitkom. To je frapantan podatak. To kažem iz razloga što oni ne računaju troškove pripreme hrane za životinje (rad na njivi, gorivo, semenski materijal i druge inpute). Znači , kada se radi po tržišnim cenama kukuruza, koncentrovanog hraniva, oni sada posluju sa minusom. Nama je cilj da te farmere postavimo da oni budu održiv sistem koji će donositi novac i da mogu da proširuju brojno stanje krava, a ne da se bave prodajom i da žive od subvencija“, kaže naš sagovornik.
„Cilj je da svaki farmer u Srbiji od ukupnog broja krava koje su na muži ima muzni prosek po kravi 22 litra mleka. Cilj je da imamo farmere koji imaju 12% zasušenih krava u svakom momentu, a to je bitno jer se time postiže optimalna ‘laktaciona kriva’, odnosno da tokom cele godine imamo upliv svežih krava koje će obezbediti mleko. Takođe je bitno obezbediti i zdrav podmladak“, objašnjava naš sagovornik.
„Nama je cilj da kroz jedan skrining farme ukažemo proizvođačima koje su kritične tačke i gde oni mogu u vidu preventivnih ulaganja smanjiti troškove koji će kasnije naići, pa da litar proizvedenog mleka bude rentabilan. U jednom litru proizvedenog mleka učešće hrane treba da bude ispod 50% kako bi proizvođač mogao od toga da živi. Današnja mlečna proizvodnja je industrija. Nama krava mora donositi profit i to se najbolje vidi u velikim sistemima u kojima nema sentimentalnosti i gde se životinje koje daju ispod 15 litara mleka automatski ekonomski škartiraju“, objašnjava Blond i dodaje da je po njegovom mišljenu danas najveći problem mlečnog govedarstva u Srbiji taj što naši farmeri ne žive od sopstvene proizvodnje već od subvencija, a one naprotiv služe za kupovinu mehanizacije, za ulaganje u muznu opremu i ostalo.