Voda ima veliki značaj za pravilan razvoj biljke. Zadatak navodnjavanja jeste da reguliše neophodan vodni, vazdušni, toplotni, mikrobiološki i mineralni režim zemljišta, odnosno da obezbedi optimalne uslove za rast i razvitak biljaka u različitim vremenskim uslovima.
Navodnjavanje poboljšava prirodne uslove. Pre svega utiče na vodne i zemljišne uslove, ali i poboljšava fizička i hemijska svojstva zemljišta. Radi obezbeđenja vode za navodnjavanje na rekama, jezerima i drugim vodnim rezervoarima podižu se vodozahvati i stanice sa pumpama.
Sistemi za navodnjavanje menjaju pravac i intenzitet prirodnih procesa u zemljištu i prizemnom sloju atmosfere usled čega ceo ekosistem dobija nova svojstva. Navodnjavanje zemljišta dovodi do povećanja vlažnosti u toku godine, promene radijacionog bilansa i sniženja temperature. Vlaženje zemljišta izaziva povećanje vlažnosti vazduha, posebno u letnjem periodu kada je navodnjavanje i najintenzivnije, što dovodi do sniženja temperature jer se veliki deo sunčeve energije troši na evapotranspiraciju i ne ide na zagrevanje vazduha.
Pri stalnom vlaženju temperatura zemljišta postaje niža od temperature vazduha. Na zemljištu koje se ne navodnjava relativna vlažnost je do dva metra dubine skoro ujednačena dok je kod navodnjavanog zemljišta najveća na površini pa sa visinom opada. Slično je i sa temperaturom koja danju u zemljištu koje nije navodnjavanoopada sa visinom, dok je kod navodnjavanja obrnuto. Navodnjavanje se može koristiti i kao sredstvo za zaštitu od mrazeva u jesen i proleće, jer se sa vodom unosi i toplota.
Uticaj navodnjavanja na mikroklimu zavisi od načina navodnjavanja, poljoprivredne kulture i površine koja se navodnjava. Najveći uticaj postiže se s kišenjem, a najmanji sistemom kap po kap. Kišenje, takođe, značajno snižava temperaturu u toku dana i povećava relativnu vlažnost.
Navodnjavanje, posebno u sušnom periodu, nadoknađuje deficit vode u vegetacionom periodu i utiče na faktore važne za rast biljaka. Uticaj vode na biljke je složen i važan, jer je voda sastavni deo biljke i za normalan rast, kvalitetan rod i planiran prinos potrebno je obezbediti optimalne količine vode. Takođe, potrebno je obezbediti i druge faktore koji utiču na razvoj biljke kao što su: toplota, svetlost i potrebne agrotehničke mere.
Nastavak na strani br. 2
Voda je poznata kao univerzalni rastvarač i ona u zemljištu rastvara hemijska jedinjenja i stvara uslove za mnoga druga jedinjenja i hemijske reakcije. Tako voda rastvara soli stvarajući hranljive materije u zemljištu, koje su inače nedostupne u nerastvorenom obliku. Voda smanjuje štetni uticaj raznih toksičnih soli koji se nalaze u zemljištu, smanjujući njihovu koncentraciju.
S druge strane ono može i negativno da utiče na biljke ukoliko se prečesto primenjuje. Neumereno zalivanje, posebno u periodu sazrevanja dovodi do velike vlažnosti zrna, a mogu se javiti i razna oboljenja. Zalivanje utiče i na sadržaj mineralnih elemenata, belančevina, šećera i celuloze u biljkama. Takođe, povećava se i sadržaj ugljenih hidrata i procenat celuloze u biljkama.
Navodnjavanje poboljšava vodni, mikrobiološki režim zemljišta i mikro klimu čime utiče na pravac procesa obrazovanja zemljišta. Ako se navodnjavanje vrši na pravilan način, najveća količina vode koju biljka koristi potiče iz zone koju snabdeva sistem za navodnjavanje. Tamo gde se zalivanje pravilno sprovodi zajedno sa drugim agrotehničkim merama postižu se i najbolji rezultati.
Kako najčešće padavine nisu dovoljne da zadovolje potrebe biljaka, navodnjavanjem se uspostavlja povoljan vodni režim koji omogućava optimalne uslove za rast i plodonošenje biljaka. Pod režimom navodnjavanja podrazumeva se jedinstvo svih karakteristika zalivanja, normi navodnjavanja i broja i rokova zalivanja.
Režim navodnjavanja treba da je usaglašen sa potrebama biljke u svakoj njenoj fazi razvoja i da pospešuje proizvodne sposobnosti navodnjavanog zemljišta. Taj režim nije stalna i nepromenljiva kategorija već svojim vrednostima prati potrebe biljaka. Kako je svaki sistem za navodnjavanje značajna investicija, pri projektovanju sistema i definisanju opreme mora se imati pouzdana osnova, odnosno treba poznavati režim navodnjavanja. Režim navodnjavanja može se odrediti preko oglednih deonica ili računskim putem.
Potreba za vodom u navodnjavanju definiše se kao količina vode koja je potrebna da se nadoknade gubici vode do kojih je došlo evapotranspiracijom useva koja raste u uslovima bez nedostatka lako pristupačne vode i hraniva i koji postiže maksimalni razvoj zelene mase. Jedan od najbitnijih elemenata pri projektovanju sistema za navodnjavanje je pravilno definisanje potreba useva za vodom koje određuju merodavni protok vode potreban za dimenzionisanje sistema za navodnjavanje.
Mnogi izgrađeni sistemi za navodnjavanje otežano funkcionišu zbog neodgovarajućih dimenzija sistema. Posebnu pažnju treba posvetiti načinu proračuna potreba useva za vodom. Osnovna svrha izgradnje sistema za navodnjavanje jeste veštačko regulisanje vodnog režima u aktivnom sloju zemljišta radi dobijanja visokih i stabilnih prinosa poljoprivrednih kultura.
U tom cilju neophodno je dimenzionisati sistem za navodnjavanje tako da zadovolji potrebe useva za vodom koje se menjaju tokom vegetacionog perioda i tokom godina. Na potrebe za vodom pored vrste, tipa i zastupljenosti useva utiču i hidrometeorološki uslovi na području sistema