SRCE DA TI PUKNE: Da joj nisam donirao bubreg, ona bi sad bila GORE, sa ANDJELIMA!
5 септембра, 2018Pisem ovu ispovest da bih vam predocio kolika je snaga ljubavi. Da ljudima koji imaju iste probleme dam potrebnu snagu, da im pokazem da se sve moze, da je ljubav jedina vazna stvar pored zdravlja…
Upoznali smo se sasvim slucajno.Realno govoreci,ona nije bila moj tip devojke,i nikada mi nije palo na pamet da pokusam da je osvojim, jednostavno me kao zena nije privlacila.A onda se desila ta jedna noc, njena drugarica i moj drug su resili da vece provedemo zajedno, a onda su njih dvoje kao i svaki par negde nestali da bi bili sami, i ja i Tea smo ostali sami. Samo smo se gledali, mogla se opipati neprijatnost koja je bila izmedju nas.
Razmisljao sam kako da pobegnem odatle, toliko mi je bilo neprijatno.Nijedno od nas dvoije nije progovaralo, prokleta tisina. Neprekiidno sam gledao na sat cekajuci da se njena drugarica i moj drug konacno vrate, ali to se nikako nije desavalo.Na nase pozive nisu odgovarali, te je bilo sasvim lako zakljuciti da su se prepustili strastima.
Zeleo sam da ispadnem kavaljer i ponudio sam se da je odvezem kuci.Tad mi se to ucinilo kao najpametnije resenje kako bih se otarasio devojke za koju sam smatrao da je strasno dosadna,dok sam u sebi milion puta opsovao mog prijatelja koji me osudio na to da kao neki kip stojim dva sata sa devojkom koja cuti kao mumija! O, kako sam se tek prevario, koliko sam samo pogresio…
Pitao sam je da li zeli da je odvezem kuci, a ona se nasmejala, i onako sasvim slatko mi rekla je li to radis da me se konacno resis… Rekao sam joj da je istina da je jako neprijatna tisina izmedju nas, a ona me pitala hocu li da je odvezem prvo na sladoled, pa tek onda kuci…Bilo je dva ujutro i uzasno hladno napolju, mislio sam da se sali, ali bila je smrtno ozbiljna i dodala da nema mogucnost da cesto jede sladoled, i da ne zna hoce li ga ikada vise i jesti… U tom mi je trenutku delovala toliko tuzno, ali ja jednostavno nisam shvatao koliko je zapravo ozbiljna…Da jesam, sve bi bilo mnogo drugacije…
