Za svakoga ko je UMORAN od cekanja, od PRASTANJA, od LJUDI i od svega…

Umoran si od zivota.

Umoran si i od uzaludnih reci, i nadanja da ce se nesto promeniti, da ce doci neka lepsa vremena. Umoran si od ljudi koje volis,a  koji su te razocarali, i od celokupne situacije. Jedina istina je da nisi srecan i da zelis mnogo toga, sto ne mozes dobiti.

A ne treba ti puno.

Samo odmor. Tisina. Treba ti da te neko iskreno voli. Da su ljudi koje volis zivi i zdravi. Da su iskreni, da ti niko ne lomi srce. Treba ti par iskrenih prijelja, da imas nekog ko ti nikada nece otici, nekog ko ce ti ostati kada svi odu. Jer, umoran si od prastanja onima koji ti vecito zlo cine. Umoran si od obaveza, od jurnjave, od toga da nikada nemas vremena da uradis nesto lepo za sebe, da ucinis sebi…

Umoran si od cekanja,a   ni sam ne znas sta cekas.

Znas samo da ide dan za danom, mesec za mesecom  i godina za godinom, a da ti ona nista ne donosi.

Zelis da budes srecan.To je jedino sto zelis.To je jedino cemu tezis.Sreca.Jer, zasluzio si to. I to je zapravo jedino do cega ti je stalo.

Ponekad pozelis da odes na pusto ostrvo.Da okrenes ledja celom svetu.I da zaboravis na sve, da ucinis sebi, da ti budes srecan, jednom u zivotu, samo jednom, pa ne moras nikada vise.

Cini ti se da te niko ne razume. Cini ti se da te niko ne voli.

Da svi gledaju samo sebe, da svi samo ugadjaju sebi.

Svi, osim tebe, koji bi svima pomogao, koji si tu za sve, cije je srce veliko, kojeg svaka sitnica rastuzi.

Tvoja je mana tvoja emotivnost.

Jer, LOS covek ne moze biti umoran od zivota.Los uvek ugadja samom sebi.

To mogu samo oni koji imaju dusu.

Cine svima,a na SEBE ZABORAVE!