Umori se covek cineci dobro onima koji za njega nikada nemaju vremena.Umori se cineci dobro svima dok na sebe vecito zaboravlja. Umori se cekajuci da dodju bolja vremena, a ono dolaze sve gora, jer nesreca nikada ne dolazi sama. Iz dana u dan samo suze, bol, gadna razocarenja koja kidaju dusu, koja slamaju srce.
Pozelis da pobegnes od svega, daleko, negde gde ces biti sam, gde nikog nece biti, nikog da te povredi, da te slaze, i povredi. Pozelis da odes na pusto ostrvo, da od svega dignes ruke i da zaboravis da si ikada postojao, da si ikada voleo nekoga ko tebe nije. Umoris se od zivota koji ti prolazi ni sam ne znas u cemu, a jedino znas da nisi srecan, da si zeleo neki drugi zivot, da si sanjao neke druge snove, pa te zaboli dusa i zelis da places, ali nema glasa, nema suza, presusile su, ili jednostavno moras da glumis da si dobro, a nisi. I shvatis da si zeleo drugaciju sudbinu, da nije to ono sto sto si hteo, da su se tvoji snovi srusili kao kula od karata, pa te zaboli tu, negde u tebi, i shvatis…Promasio si zivot.Unistio si sve sto si imao.Odnosno, i nisi imao bas puno, jer si ti ipak sanjao neke druge snove…Koji se nikada nece ostvariti…
Nastavak na sledecoj strani…
Umoran si od zivota.
Umoran si i od uzaludnih reci, i nadanja da ce se nesto promeniti, da ce doci neka lepsa vremena. Umoran si od ljudi koje volis,a koji su te razocarali, i od celokupne situacije. Jedina istina je da nisi srecan i da zelis mnogo toga, sto ne mozes dobiti.
A ne treba ti puno.
Samo odmor. Tisina. Treba ti da te neko iskreno voli. Da su ljudi koje volis zivi i zdravi. Da su iskreni, da ti niko ne lomi srce. Treba ti par iskrenih prijelja, da imas nekog ko ti nikada nece otici, nekog ko ce ti ostati kada svi odu. Jer, umoran si od prastanja onima koji ti vecito zlo cine. Umoran si od obaveza, od jurnjave, od toga da nikada nemas vremena da uradis nesto lepo za sebe, da ucinis sebi…
Umoran si od cekanja,a ni sam ne znas sta cekas.
Znas samo da ide dan za danom, mesec za mesecom i godina za godinom, a da ti ona nista ne donosi.
Zelis da budes srecan.To je jedino sto zelis.To je jedino cemu tezis.Sreca.Jer, zasluzio si to. I to je zapravo jedino do cega ti je stalo.
Ponekad pozelis da odes na pusto ostrvo.Da okrenes ledja celom svetu.I da zaboravis na sve, da ucinis sebi, da ti budes srecan, jednom u zivotu, samo jednom, pa ne moras nikada vise.
Cini ti se da te niko ne razume. Cini ti se da te niko ne voli.
Da svi gledaju samo sebe, da svi samo ugadjaju sebi.
Svi, osim tebe, koji bi svima pomogao, koji si tu za sve, cije je srce veliko, kojeg svaka sitnica rastuzi.
Tvoja je mana tvoja emotivnost.
Jer, LOS covek ne moze biti umoran od zivota.Los uvek ugadja samom sebi.
To mogu samo oni koji imaju dusu.
Cine svima,a na SEBE ZABORAVE!