Prema nekim izvorima, Sveta Petka se nalazi na šestom mestu kao jedna od najvećih slava u Srbiji. Slavska trpeza na dan Svete Petke se ne sklanja do sutradan, a kada svi gosti odu, domaćica bi trebalo da okadi trpezu tri puta kako bi svetica posetila i blagosiljala njen dom.
Sveta Petka, istorijska ličnost svrstana u red svetih, smatra se jednom od najvećih misionarki hrišćanske vere i poštuje se u celom pravoslavnom svetu. Veruje se da se na njenom grobu dešavaju čuda, a da je voda koja se obično nalazi pored njenih hramova lekovita.
Rođena je u desetom veku. Kao mlada ostala je siroče,i u Carigradu se zamonašila.Pred kraj života je neprestano postila i molila se Bogu. Godine 1396. su mošti Svete Petke Paraskeve prenete u Crkvu Svete Petke na Kalemegdanu u Beogradu. Kasnije ih je sultan Sulejman drugi vratio u Carigrad. Sveta Petka se slavi na dan njezine smrti 27. oktobra. Brojni su svečarski domovi u Srbiji koji slave Svetu Petku, naročito u istočnoj Srbiji.
Poznato je da je kult svete Petke veoma razvijen u srpskom narodu. Mnoge naše porodice slave je kao krsnu slavu (po brojnosti svečara u Srbiji ova svetica zauzima peto mesto – iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila), baš kao što su njenom imenu posvećeni i i brojni srpski hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama. (NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 2 )
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarević sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije. Kult svetiteljke je u Srbiji dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
„Prvo i najveće čudo svete Petke je sama činjenica da njeno telo, koje je bilo godinama zakopano u zemlji, nije istrulilo. Njene svete mošti zaista podsećaju na živog čoveka koji je samo nakratko usnio“ – zabeležili su autori monografije „Sveta Petka – slava srpska i zaštita vernih“, naglašavajući kako se upravo preko njenih moštiju već vekovima projavljuje velika Božija milost, koja se vidi u čudesnim isceljenjima, ozdravljenjima brojnih ljudi koji dolaze da joj se pomole, bez obzira na veru i nacionalnu pripadnost. Kao jedan od novijih navode i primer studentkinje muzičke akademije koja je bila bolesna od leukemije.
„Posle mnogo napora lekari su rekli da nemaju više šta da preduzmu. Tada su roditelji, skrhani bolom, pohitali čudesnom lekaru, moštima Prepodobne, s jakom verom, s molitvama i suzama, da im isceli kćer. (NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 3 )
Tokom dva meseca sveštenici Saborne crkve i roditelji zajedno sa kćerkom molili su se Bogu i Prepodobnoj za isceljenje. Nakon revnosnih molitava, devojka se potpuno iscelila od leukemije, tako da su se čudili svi lekari, a početkom sledeće godine vratila se na Akademiju, na predavanja.” Vekovi prolaze, a priča o svetiteljki i dalje nadahnjuje srca vernih. I snaži veru, vraćajući nas, uvek iznova, samoj njenoj suštini.
Narodna verovanja kažu da na ovaj dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo to ne treba da rade žene…
Srpska pravoslavna crkva obeležava sutra, 27. oktobra praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi – u narodu poznat kao Sveta Petka.
Ova slavna i kod Srba veoma poštovana svetiteljka je zaštitnica žena, koja je pomagala bolesne i siromašne.
Narodna verovanja kažu da na ovaj dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo to ne treba da rade žene.
Na Svetu Petku, dešavala su se velika čuda. Mnogi bolesni su ozdravili na današnji dan. Zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im slavna svetiteljka pomoći.
Takođe, mnogi Srbi slave ovaj praznik kao svoju krsnu slavu.
…nastavak na sledećoj strani…
Prema verovanju, ovo treba da uraite pred spavanje:
Posle večere obično se ide na spavanje. Obavezno se treba tri put prekrstiti, pa izgovoriti molitvu:
Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!
Ovako se obično moli samo domaćin, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava. Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se tako valja. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Uvek se leže na desnu stranu, jer se tako valja.
Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Ovakvi običaji vezuju se za selo i to samo noć pred Svetu Petku, ali ne bi škodilo da svaku noć svi ovako idemo na spavanje.
Zanimljivo je da ukoliko na selu oko večere zapevaju petlovi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne: „Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje!“
Ove petlove ljudi na selu zovu „krivci“. Veruje se da kad oni kukurikanjem najavljuju bolest ili nečiju smrt.