Tog dana u hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“ najmanje pet poslednjih dana.

 

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda. Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi.Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno da se jede na ulju i popije nešto vina.

 

Verovanja i običaji na Veliki četvrtak

U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća…..….NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…

 

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema, samo okupljanje.Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.

 

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. To se ove godine čini u Moskvi. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje.

Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

 

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenice. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko…..….NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…

 

Na ovaj dan, žene odlaze na reku gde pale sveće, koje pričvršćuju na malim daskama, i puštaju ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.

 

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“ najmanje pet poslednjih dana.

 

Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina. Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.