Na dan kad se ne peva, treba da ispoštujete nekoliko važnih običaja…
Zbog toga je ovaj praznik zapravo dan žalosti i strogog posta, kada se, prema starim običajima, ustaje pre izlaska sunca. Takođe, na Veliki petak ne valja raditi, već pripremati proslavu Uskrsa. Na ovaj dan ne zvone zvona, a večernjim bogosluženjem i iznošenjem plaštaniceobeležava se smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.
U nekim krajevima, ljudi su ujutro donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.
Podsetimo, Veliki petak strogo se praznuje. Taj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.
Tog dana poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se „primi sve što se tog dana nakalemi“…..….NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki Petak jeste farbanje Uskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg uskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima. Na dan Uskrsa, svi ukućani treba prvo da pojedu jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.
Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.
Pravoslavni kanon propisuje strogi post „na vodi“ na ovaj dan, dakle ništa ne sme biti spremljeno na ulju.
Što se tiče posta, „strogost“ varira od mesta do mesta. Negde se posti na vodi i jede se samo jedan obrok dnevno, dok se deci daje kuvani kukuruz, kokice i hleb. Stariji nisu večerali, ali deci su davali hleb posut šećerom ili solju.
Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista.
U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva…….….NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi. U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.
U nekim mestima na Veliki petak se jede samo supa od pasulja, ali u današnje vreme u većini mesta na posnoj trpezi nalazi se riba, krompir, džem, voće, posni kolači…Veliki petak je tužan dan, pa se čak ni crkvena zvona ne oglašavaju sve do nedelje, kad je Vaskrs, najradosniji dan u hrišćanskom svetu, jer je to dan kad je Hrist pobedio smrt.
U znak saosećanja prema našem Gospodu, Veliki petak treba provesti skromno, kako u jelu i piću, tako i u mislima.
Vernici i Pravoslavna crkva obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu.
Toga dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“. Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva.