Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje.
Veliki petak je najtužniji dan u verskom kalendaru, a naše bake pobrinule su se, nizom verovanja, da ovaj dan dodatno “zakomplikuju” nizom pravila i praznoverja.
Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspe kažu: „Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.“
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje. Veliki četvrtak je u Šajkašu bio je vezan za devojačka gatanja.
Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati. Devojke su da bi saznale gde će se udati, u selu ili u nekom drugom mestu, u bašti sejale bosiljak uoči Velikog četvrtka i sutradan proveravale to mesto.
Veruje se da žene ovoga dana ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer “će im na rukama izaći plihovi”.
Ovoga dana vatra se u kući ne loži, niti se bilo šta kuva. Strogo je zabranjeno mesiti hleb. Jedina dozvoljena i preporučljiva radna aktivnost na Veliki petak, je po verovanju naroda, kalemljenje voća, jer sve što se toga dana nakalemi, prima se………NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Verovalo se da ako je na poravnatoj zemlji u bašti otisak kopita, onda će se udati van sela, a ako su videle otisak šape ili ljudskog stopala, to im je bio znak da će se udati u selu.
U nekim selima u Šajkašu na Veliki četvrtak devojke su pre zalaska sunca drmale rodnu voćku ili drvo zovu tri puta i potom osluškivale koje će ime prvo čuti: ako su čule muško ime, verovale su da će se udati te godine.
Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.
Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. To se ove godine čini u Moskvi. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi.
Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak.
Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti…….…NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Pravoslavne hrišćanske crkve koje Uskrs praznuju po Julijanskom kalendaru danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hrist.
Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.
Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.