Evo šta sve treba da se nađe na vaskršnjoj trpezi, i kakva značenja nose.
Preporod, Vaskrs ili proleće slavi se u raznim civilizacijama, a mnogi paganski običaji iz drevnih vremena zadržali su se do danas i postali su deo običaja hrišćanskog praznovanja Vaskrsa.
Neki od takvih praznika su Cveti, zatim Vrbica, Mladenci čiji su običaji nastali još u vreme starih Slovena, a u veoma sličnom obliku praznuju se i danas, kao i bojenje jaja.
Na Vaskrs porodica odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se pozdravlja: Hristos vaskrse! i Vaistinu vaskrse! Pozdrav je uobičajen sve do Spasovdana.
Kad se iz crkve vrate kući, ukućani ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu, a na njoj treba da budu:
1. Med
Med simbolizuje apostole. Svi oni kao pčele Hristove raznosili su med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući radi ljubavi Hristove i svi se preseliše u večno carstvo.
2. Jagnjetina
Jagnje simboliše samog Gospoda, rođenog u staji među jaganjcima, gonjenog od ljudi vučje ćudi. On je žrtveno jagnje koje je trpeljivo podnelo muke i smrt, i pobedonosno jagnje koje je Božje, na prestolu nebeskom.
…nastavak na sledećoj strani…
3. Goveđe meso
Čovek (mudrost), lav (hrabrost), vo (pravda) i orao (čistota) četiri su simbolične životinje koje su u vizijama videli prorok Jezekil i sv. apostol Jovan Bogoslov, kako stoje pred prestolom Svevišnjega. Vo je bila žrtvena životinja, koja se prinosila za pokajanje grehova i zbog pravde.
Na svečanom uskršnjem ručku nema jela od svinjskog mesa, zato što su u hrišanstvu svinja i pas simbol upornih nevernika, tvrdih i okorelih.
4. Farbana jaja
Za proslavljanje Uskrsa vežu se brojni simboli i običaji koji variraju od zemlje do zemlje, a zajedničko im je ukrašavanje i farbanje jaja. Bojena jaja jesu simbol Uskrsa, mada su prehršćanski običaj. Ovaj simbol prolećnog buđenja izvora života postoji i u jevrejskoj religiji.
Jaja bojena i kuvana u lukovini, bila su obavezna na trpezi u dane u kojima se praznovala Pasha. Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju na prazik i u dane koji slede iza Uskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darovali jedno drugom šereno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti. Uskršnja šarena jaja bila su simbol izmirenja. Tako su osobe darujući druge jajima prećutno tražile oproštaj ili su ga davale. Prema verovanjima, bojeno uskršnje jaje trebalo bi da nas zaštiti od zlih sila. Zbog toga se ljuska od tih jaja mlela i bacala na polja, oranice i stavljala u staje.
5. Hleb
Na stolu moraju da budu hleb, so, vino i riba. Sve namirnice koje služe za pripremu prazničnih specijaliteta imaju duboku simboliku. Hleb simboliše samog Gospoda Isusa: „Ja sam hleb života“. (Jov. 6, 48). Tako je rekao Gospod Isus gladnome ljudskom rodu.
…nastavak na sledećoj strani…
6. Kvasac
Kvasac je simbol nebeskog carstva „jer od malog grumena kvasca, svo testo uskisne“. Zato se uskršnji kolač obavezno pravi sa kvascem.
7. So
So ukazuje na pravog hrišćanina, koji i druge usmerava ka dobrom. Duša usoljena naukom Hristovom ne podleže kvareći se, a uz to pomaže i bližnjima da se održe i ne pokvare.
8. Čokot (vino)
Pretvaranje vode u vino simboliše čudesno pretvaranje zemnoga čoveka u nebeskog. Čokot je simbol Hrista, a loza simbol sledbenika Hristovih.
9. Grožđe, smokve, čičak i trnje
Grožđe, smokve, čičak i trnje su simboli dobrih i zlih ljudi.
10. Riba
Riba je simbol svih ljudi. Lovljenje ribe označava lovljenje duša ljudskih za carstvo Božje.
Konzumacija ribe dozvoljena je tokom hrišćanskog posta, a osnovni principi pravoslavnog hrišćanskog posta identični su čuvenoj dijeti protiv ateroskleroze, koju preporučuje savremena medicina.