Bliži nam se najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, što ujedno znači da se i Veliki post polako bliži kraju.
Tokom prethodnih šest nedelja, vernici su imali priliku da se pričeste svakog vikenda, a sada je ostala još samo jedna šansa – dan Hristovog vaskrsenja.
Zašto treba da se pričestite na Vaskrs
Kao što već verovatno znate, u pitanju je najveći hrišćanski praznik, a veruje se da je tog dana Božija blagodat najveća, pa je zbog toga dobro da se pričestite i molite za zdravlje i dobrobit svojih najmilijih baš na ovaj dan.
Kažu da će toga dana sve vaše molitve biti uslišene, pa iskoristite priliku da se pomolite za svoju dece, partnera, roditelje, rođake, i oproštenje njihovih grehova, ukoliko mislite da ima potrebe.
Kako se pripremiti za pričešće?
Prvi korak je post. Ako planirate da se pričestite na Vaskrs, već danas morate da počnete da postite, i to na vodi. U nekim situacijama, sveštenik će vam dati blagoslov za pričešće čak iako niste postili celu sedmicu na vodi, samo je potrebno da mu otkrijete razloge i zamolite da vam dopusti da se pričestite.
Sledeći korak je ispovest. Pričešće po pravilu nije moguće bez prethodne ispovesti, a to možete da uradite u dogovoru sa sveštenikom u terminu koji vam odgovara ili na sam dan pričešća, kada jedan od sveštenika ispoveda tokom liturgije.
U danima pred pričešće se molite, pomirite se ako ste se sa nekim posvađali, uzdržavajte se od nepriličnih razgovora i mesta…
Veče pred pričešće pročitajte molitve koje se izgovaraju pred Sveto pričešće, a koje možete da pronađete u svakom molitveniku.
Ujutro pročitajte jutarnje molitve pred pričešće i sa mirom pođite na liturgiju. Sveštenik će pred kraj liturgije pročitati molitvu u ime svih prisutnih za oproštaj grehova i pričešće, a zatim početi da pričešćuje vernike Časnim darovima – hlebom (telom Hristovim) i vinom (krvlju Hristovom).
Formiraće se red za pričešće, a kada vi budete na redu, glasno recite svešteniku svoje ime, a on će vas pričestiti Časnim darovima.
Zašto je važno da se ispovedite: Greh nije samo činjenje zla, već i nečinjenje dobra!
…nastavak na sledećoj strani…
Svetoj tajni pričešća mora da prethodi ispovest, koja je prvi i jedini uslov, ali i način na koji vernici dobijaju blagodat Svetog duha.
Šta je sveta tajna ispovesti?
U hriščanskom svetu, ispovest je „nasušni hleb“ za svaku dušu koja se probudi za život večni. „Probudi“, od čega? Od sna grehovnog i samrtnog. Probuđenje za život večni isto je što i obraćanje ili povratak Bogu kroz svetu tajnu pokajanja i ispovesti. To je jedini put za sve one koji su se kroz greh udaljili od Boga.
Svaki greh ima tu silu i moć da nas odvoji od Boga, od neba, od večnog života, i da nas pošalje u pakao, u večnu smrt. „Plata za greh je smrt“, opominje sveti apostol Pavle. Time se greh pokazuje kao najveći, čak jedini protivnik i neprijatelj našeg spasenja.
A šta je zapravo greh? Greh je kada neko misli, govori ili radi ono što Bog zabranjuje svojim zapovestima, ili pak kada ne misli, ne govori i ne dela ono što nam Bog zapoveda da činimo. Greh je, dakle, ne samo prestupanje zapovesti Božjih nego i neispunjavanje, ne vršenje istih. Greh je ne samo činjenje zla nego i ne činjenje dobra.
Između greha i ispovesti, mora da se nađe pokajanje. U pravoslavnoj crkvi ne postoji drugi način da se očistite od grehova, izuzev svete tajne pokajanja i ispovesti. U ovoj svetoj Tajni čovek se čisti od svih onih grehova koje je učinio posle svetog Krštenja, zbog čega se često i nazivadrugim krštenjem, krštenjem u suzama pokajanja.
Pokajanje je ugaoni kamen duhovnog života i našeg spasenja. Spoznanje svoje grešnosti,žalost zbog toga što smo gresima našim uvredili Boga, odluka da učinimo jednu suštinsku promenu u našem životu, i smireno pribegavanje svetoj tajni Ispovesti pred sveštenikom(duhovnikom) predstavljaju sam početak našeg spasenja.
Pre nego što odete na ispovest, pokušajte da se pristetite svojih grehova. Imajte u vidu da postoje i gresi koje činimo svakodnevno, a nismo ih ni svesni – poput ogovaranja, oglušivanja na molbe siromaha (ako imamo a ne želimo da damo), bludnih pomsili, osvetničkih misli… Spisak je zaista dugačak.
Morate da znate i da ne bi trebalo ništa da prećutite svešteniku prilikom ispovesti. Većina duhovnika će vam reći da đavo prvo udara kroz stid, i zato ne treba da odustanete od ispovedanja grehova jer vas je sramota da ih ispričate svešteniku. Ne postoji ništa što oni već nisu čuli, a oni će svakako čuvati svaku vašu tajnu.
Nakon ispovesti, olakšaćete dušu i umiriti savest. Ljudi često nisu ni svesni koliko se kaju za neke stvari dok se ne ispovede, a kada odjednom na oči počnu da naviru suze, tek tada shvate. Za suze pokajanja kaže se da su najčistije ljudske suze i najviše prijaju duši.
…nastavak na sledećoj strani…
Kada treba da se ispoveda pravoslavni hrišćanin?
Uvek kada oseti za to potrebu. Kada postane svestan svoga nekog pada, svoje grehovnosti, a pogotovo kada gresi počnu da peku. Nikada pokajanje ne smete da odlažete „za sutra“, za „kasnije“, za „stare dane“. „Danas“ je u našoj vlasti, a „sutra“ je u Božijoj ruci. Niko od nas nije siguran da će mu sutrašnji dan biti darovan. Neka nas na revnosno pokajanje i na ispovest bez odlaganja pobuđuje i činjenica da „bez pokajanja nema spasenja“, kao i to da „posle smrti pokajanja nema“.
„U čemu nas Gospod zatekne, u tome će nam suditi„, piše u Svetom Pismu.
Kako isterati zlo iz kuće: Mudra priča o Svetom Petru Cetinjskom i dve čobanice!
Ako se prvi put ispovedate, evo nekoliko saveta:
1. Pre same ispovesti treba se potruditi da se setimo svih svojih grehova, ispitavši pažljivo svoj prošli život od najranijeg detinjstva.
2. Ispovedaj grehe svoje otvoreno, podrobno, bez stida i samoopravdanja, znajući da ih govoriš ne čoveku, nego Samom Bogu.
3. Ne mešaj u ispovest druga lica, ne žali se ni na koga, i ne staraj se da pravdaš sebe za učinjene grehe.
4. Bez pitanja duhovnog oca (sveštenika), ne govori ono u čemu nisi grešan, ili što nisi radio, da ne bi bio sličan Evanđelskom fariseju.
5. Treba se ispovedati sa tugom i skrušenim srcem zbog grehova kojima smo uvredili i ražalostili Boga.
6. Ispovedaj grehe svoje s verom u Isusa Hrista i s nadom na njegovo milosrđe. Jer samo ako verujemo u Isusa Hrista i nadamo se u Njega, mi možemo dobiti oproštaj grehova svojih.