Neko bitan

VEROVANJE STARIH SRBA: Ovu jednu stvar NIKAKO ne smete da uradite sa čuvarkućom od prošle godine! NIPOŠTO!

Čuvarkuća je prvo ofarbano jaje za Vaskrs, čuva se tokom cele godine, dok ne stigne novo.

 

Prvo obojeno jaje u domaćinstvu naziva se čuvarkuća jer, kako mu samo ime govori, čuva kuću i ukućane od bolesti i svakog zla.

 

U nekim krajevima Srbije, deci trljaju obraze tim jajetom, da budu rumena i zdrava. Na Kosovu ovo jaje su nazivali „strašnik“ jer se upotrebljavalo kao lek protiv straha.

 

„Prvo, crveno jaje, čuvalo se pored ikone, do sledećeg Vaskrsa. Čuvalo je ovo silno jaje naše kuće i naše duše, dok mu na smenu ne dođe novo, vaskrslo… jer su naša vera i običaju, u stvari, čuvari naših ognjišta“.

Kada se sledećeg Vaskra ofarba novo crveno jaje, stara čuvarkuća se pusti niz reku, da voda odnese zlo, bolesti, svu nesreću koju je prvo crveno jaje godinu dana umesto ukućana prihvatalo.

 

Ono što nikako ne želite je da ostavite staru čuvarkuću, sada punu negativne energije, ispod sopstvenog krova.  Ako reke nema u mestu gde živite, jaja se baca što dalje od kuće, a u nekim krajevima Srbije se i spali.

 

…nastavak na sledećoj strani…

 

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja

Pravoslavna crkva i vernici obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti Veliku subotu. To je dan koji je Hristos proveo u Hadu pa ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini, a po završenoj liturgiji jede se hleb i voda.

 

Ono što se ne smije nikako raditi na današnji dan jeste ne ići u polje, a žene ne bi smele da rade ručne radove.

 

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno. Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca.

 

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja. Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Exit mobile version