SvetI VasilijE Ostroški
Rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići u Popovom polju kod Trebinja, od majke Ane-Anastasije i oca Petra Jovanovića, 28. decembra 1610. godine.
U njegovoj dvanaestoj godini poslali su ga u manastir Zavalu, koji se nalazi u podnožju brda Ostrog po čemu jem kasnije, i dobio ime Ostroški.
U manastiru je već tada igumanovao njegov stric Serafim. Ovdje je mlađani Stojan naučio mudrosti Svetoga pisma i Svetih otaca. Čitajući knjige i riječi Svetih otaca duša mu je upila ljubavlju prema Bogu i podvižničkom životu.
Poslije nekoliko godina, Stojan je prelašao u manastir Tvrdoš, po kome je, kasnije, dobijo i svoje drugo ime „Tvrdoški“.
U Tvrdošu je, nakon pohađanja manastirske škole, primio i monaški postrig i sveštenički čin, te je postao paroh popovopoljski. Ovdje se zamonaši i dobio je ime Vasilije.
Pogoršanje prilika u manastiru, naročito zbog unijatskih pritisaka iz Dubrovačke nadbiskupije i samovolje turskih vlasti i želja za dubljim podvigom, odvole su monaha Vasilija kao arhimandrita u Pećku patrijaršiju i, po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca, dalje na Svetu Goru, a zatim u Vlašku i Rusiju. (NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 2)
Otuda se vratio sa darovima tamošnjih vladara stradalnom narodu u Hercegovini. Godine 1638. arhimandrit Vasilije je rukopoložen u Peći odlukom Svetog sinoda za mitropolita hercegovačkog, sa obnovljenom svetosavskom titulom – mitropolit zahumski. Kasnije će dodati i titulu skenderijski.
Kao arhijerej živio je u manastiru Tvrdoš i odatle utvrđivao u pravoslavlju svoje vjernike, čuvajući ih od turskih svireposti i latinskog lukavstva. Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, kod Nikšića, gdje je nastavio svoj strogi podvižnički život.
U Ostrogu je počeo da okuplja oko sebe i druge monahe i podvižnike, i sa njima je obnovio crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice, koju su ranije sagradili prethodni ostroški podvižnici. Nešto kasnije, Vasilije je podigao i ukrasio crkvu Časnog i životvornog krsta u Ostroškoj stijeni.
Neumoran u podvizima molitve, posta, fizičkog truda i rada, kao i mnogobrojnih briga za zemaljska i nebeska dobra svoje pastve, Svetitelj ostroški dostigao je polako i do kraja svog ovozemaljskog života.
Upokojio se mirno bez bolova i patnje, lako predavši dušu svoju u ruke Gospoda 29. aprila/12. maja 1671. godine u svojoj keliji iznad ostroške isposnice.
Ovo je molitva koju veceras i sutra treba izgovoriti za sreću i zdravlje. (NASTAVAK NA SLEDECOJ STRANI BROJ 3)
ZA ZDRAVLJE I SREĆU VAŠE PORODICE: izgovorite molitvu Svetom Vasiliju Ostroškom čudotvorcu.
Sveti oče Vasilije, pomoćniče silni i zaštitniče milosrdni, čuj i sada molitve naše, suze i uzdahe. Kao dobri pastir koji traži zalutale ovce i za njih strada, okupi nas oko kivota Tvojega i nauči čudotvornim poukama Tvojim da bismo Ti blagodarili i slavili Oca nebeskog.
Naše se duše grče u porocima, ali i plaču u pokajanju kao zabludeli sin koji je tražio oca da mu oprosti i kao posrnula žena koja je priznavala grehe. Sagrešismo mnogo, sagrešismo u znanju i neznanju, gordim mislima i sebičnim srcem, rečima, delima i propuštanjem Te ne učinismo mnoga dobročinstva.
Zato pogledaj na nas ranjene i izobličene u nevaljalstvu. Pogledaj i ublaži bolove i patnje duše i tela i daruj nam izgubljeni mir, bratsku ljubav i radost nebesku. Molimo Te, pozovi sve svete iz roda našega, sve svete mučenike, pravednike i prepodobne i zajedno s njima umoli Gospoda slavljenoga u Presvetoj Trojici da nam podari oproštaj grehova i spasi nas od adske propasti. Tako pokajani i poučeni da bismo mogli Tebe veličati i s Tobom slaviti bespočetnog Oca sa jedinorodnim Sinom i životvornim Duhom, sada i svagda i u vekove vekova, Amin.