Ponesi svoje stvari, dodji, otkljucaj vrata, ostani i voli me zauvek…

Kako da zapocnem a da ne zvuci kao da vam prepricavam neku seriju? Sa njim je zivot zaista serija… Ja sam svog verenika upoznala na poslu. Novi posao, nova okolina, nikoga ne znas i imas osecaj da jednostavno tu ne pripadas. On je bio od onih tipova kolega koje uvek moras da pokrivas, radis njihov deo posla, uvek kasne i svaki put pravi izgovor u pravo vreme.

Jednostavno me je izludjivao… Odlucila sam jedan dan da ga pozovem na kafu, rucak, kazem mu kako nije korektan i kako ja vise takvu saradnju ne zelim. Samo me je arogantno odbio, sto me je automatski zaintrigiralo i rekla sam sebi ‘ma ne mozes ti mene da odbijes’ ali on kao da je znao o cemu se radi i nije mario…

Dani su prolazili, on se nije menjao, vise se nisam ni trudila da razgovaram sa njim o tome. Ali sto me vise odbijas, ja sam jos upornija. Pa sam po principu ‘e neces’ krenula da primenjujem taktiku – kuliram i ja tebe. Par puta u toku meseca me je pitao da menjamo smene i odbila sam ga, naravno. Koliko sam ja postajala upornija, on je jos vise…

…nastavak na sledećoj strani…