Kako da zapocnem a da ne zvuci kao da vam prepricavam neku seriju? Sa njim je zivot zaista serija… Ja sam svog verenika upoznala na poslu. Novi posao, nova okolina, nikoga ne znas i imas osecaj da jednostavno tu ne pripadas. On je bio od onih tipova kolega koje uvek moras da pokrivas, radis njihov deo posla, uvek kasne i svaki put pravi izgovor u pravo vreme.
Jednostavno me je izludjivao… Odlucila sam jedan dan da ga pozovem na kafu, rucak, kazem mu kako nije korektan i kako ja vise takvu saradnju ne zelim. Samo me je arogantno odbio, sto me je automatski zaintrigiralo i rekla sam sebi ‘ma ne mozes ti mene da odbijes’ ali on kao da je znao o cemu se radi i nije mario…
Dani su prolazili, on se nije menjao, vise se nisam ni trudila da razgovaram sa njim o tome. Ali sto me vise odbijas, ja sam jos upornija. Pa sam po principu ‘e neces’ krenula da primenjujem taktiku – kuliram i ja tebe. Par puta u toku meseca me je pitao da menjamo smene i odbila sam ga, naravno. Koliko sam ja postajala upornija, on je jos vise…
…nastavak na sledećoj strani…
Da me je jednog dana nervozan pozvao i pitao me u cemu je problem, zasto mi toliko znaci da ga odbijem za uslugu… Rekla sam mu tada ‘mogu da te menjem sutra ali ako me veceras izvedes na veceru’. Tako je i bilo. Napokon je pristao. Na toj veceri sam upoznala pravog njega. Nismo imali nista tada, nije bio cak ni od onih zabavnih momaka koliko god se cinio sa tom maskom arogantnog muskarca.
Nije bilo nicega na njemu sto bi mi se ranije svidelo na nekome ili za sta bih mogla da kazem da je zbog toga moj tip, ali opet… Nikad ne bih rekla da tako jedno usamljeno bice, neobicnih interesovanja moze da me privuce. Voleo je umetnost. Imao je svoj atelje a da niko za to nije znao u firmi. Bio je osrasli covek sa detetom u sebi, punog ljubavi bez ikoga oko sebe sa kim to moze da deli…
Posle vecere mi je pokazao i taj nejgov cuveni atelje, slike u koje ulaze celog sebe. Tada sam shvatila zasto je zapravo bio takav. Zasto je stalno kasnio i molio da ga menjam, jer kada nesto zapocne ne voli da ostavi nedovrseno. A onda se iznenada, narednih dana uopste nismo razdvajali, poljubili smo se prvi put nakon 10 dana i to je bilo dok je slikao moj portret. Vec nakon 20 dana sam pronasla kljuceve u torbi sa priveskom na kojem je pisalo ‘Ponesi svoje stvari, dodji, otkljucaj vrata, ostani i voli me zauvek…
…nastavak na sledećoj strani…
Tako smo zapoceli zajednicki zivot! Osecala sam da sam osvojila to dete. Promenila sam ga. Bio je veseliji, umiljatiji, ljubazniji… Svi su na poslu to primetili, pa su napokon i mene prihvatili. Pre mesec dana me je verio, na putu za Pariz, uz reci: ‘Toliko sam te gurao od sebe, a sad ne mogu da zamislim svoj zivot bez tvog prisustva’… I sad recite da nije serija?
Autor: www.neko-bitan.com
Copyright © 2017 Sva prava zadržana. Strogo je zabranjeno kopirati, prerasporedjivati, objavljivati ili modifikovati bilo koji materijal koji se nalazi na ovoj web lokaciji. Zabranjeno je kopiranje teksta, cak i uz navodjenje izvora. Svako kršenje autorskih prava biće strogo sankcionisano.