Zašto muškarci ne kažu to otvoreno i nastavljaju da daju pažnju na kašičicu?

Postoji, naravno, bezbroj razloga, a samo neki od njih su:

• uživa u seksu kad god poželi
• ima nekoga ko će da mu diže ego
• u životu uvek izbegava neprijatne situacije
• ne vidi sebe pored vas dugoročno, ali nije loše da ima nekoga „u rezervi“ dok ne naiđe zanimljivija
• oženjen je i obožava da švrlja

A njegov razlog, na kraju krajeva, nije ni važan. Važni ste vi, a vi ste u odnosu koji vas čini nesrećnom.

Zašto to žene ne primećuju?

Jednako je jednostavno. Lažemo sebe kako bismo izbegle da budemo povređene – a za sve to vreme patimo, što celu ujudurmu čini paradoksalnom. U ljudskoj je prirodi da se nada i, iako sve pokazuje da je vreme da se okrenemo i odemo, uvek verujemo da će se nešto promeniti, da će on shvatiti da smo posebne i uvek tu.

Pored toga, odbijanje shvatamo previše lično. To što nekoj osobi nije stalo do mene ne znači da sam dosadna, loša osoba, da loše izgledam, da nemam šta da ponudim. To znači samo da mu se ne dopadam, kao što se meni nisu svidele desetine muškaraca koje su po svim merilima savršene. Nismo jedno za drugo. Ipak, odbijanje se kači za to kako vrednujemo same sebe budući da su generacije i generacije žena sebe definisale u odnosu na mušku figuru u svom životu. Zbog toga se, kad shvatimo da nas ne želi onaj o kojem sanjamo, pitamo Pa, šta, zaboga, nije u redu sa mnom?.

Jedino što nije u redu jeste to što ste, dok ste hodali kucajući poruku koja neće dobiti odgovor, u prodavnici, kafiću ili na ulici možda prošli pored čoveka svog života, ali ga niste ni primetili jer svoje vreme trošite na nekoga s kim nikada nećete zaista biti.