Danas slavimo Trivundan: Verovanja i običaji koji krase dan svetog Trifuna morate ispoštovati.

Trivundan se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve.

Trifundan, Trivundan, Trivunci je po brojnosti svečara na devetom mestu slava kod Srba. Sveti Trifun je bio siromašni guščar iz Frigije, obdaren isceliteljskim moćima koje su ga proslavile već u mladosti. U to vreme, Rimskim carstvom vladao je car Gordijan, koji je imao umobolnu ćerku Gordijanu. Nijedan lekar, a pokušavali su mnogi, joj nije mogao da pomogne. Kada se raščulo po carstvu da sveti Trifun ima velike moći, car ga pozva sebi i on uspe da istera zlog duha iz Gordijane i tako je izleči. Car mu zbog toga podari mnoga blaga, ali ih Trifun sve razdeli siromasima.

Sveti Trifun je bio veliki pobornik Hristovog učenja i zbog toga je po odlasku cara Gordijana sa prestola bio proganjan, mučen i na kraju posečen mačem, jer nije hteo da odstupi od svoje vere hrišćanske. Trivundan se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. To je nepokretni praznik.

Ovog sveca najviše slave vinogradari jer se veruje da on uništava sve štetne insekte i bolesti koje napadaju vinovu lozu. Srpski zapis iz XVI veka, u kome se sveti Trifun spominje kao zaštitnik vinogradara, svedoči ο dugotrajnosti ove tradicije.

Iz sela oko Negotina na njegov dan odlazi se u vinograd i pomalo zareže loza, a potom se celi dan čašćava u slavu sveca koga zovu Orezač ili Zarozoj. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po jedan čokot da rodi što više grožđa i da vino bude dobro. Mnogi vinogradarski krajevi slave svetog Trifuna kao svoju krsnu slavu, pa je negde i zajedno proslavljaju, svake godine kod drugog podrumara, podruma ili pivnice.

Tu se donosi obrezana loza, poliva se vinom i priređuje zajednička gozba. Domaćin gozbe ili podrumar, koji se svake godine menja, sprema kolač i diže u slavu svetog Trifuna. Kolač je ukrašen motivima iz vinogradarskog života, a domaćin lomi kolač sa budućim domaćinom slave i zahvaljuje svetitelju. Nastavak na sledecoj strani.