Danas je Sabor Svetog arhangela Gavrila: Ako želite prekretnicu u životu i da vam krene sve na bolje, , samo izgovorite ove reči!

Arhangel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa vešću da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista
Praznik Sabora svetog arhangela Gavrila nije obeležen „crvenim slovom“ u kalendaru SPC koja mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao – Blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajne događaje vezane za nastajanje hrišćanstva.

Arhangel Gavrilo je živa bestelesna sila i jedan od sedmorice serafima najbližih Božjem prestolu. Učestvovao je u Božijem stvaranju sveta i u borbi protiv „palih“ anđela, predvođenih samim zlom, satanom.

Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božje tvorevine preneo proroku Mojsiju javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše knjigu Postanja. Slavi se kao anđeo Blagovesnik zadužen za radosne ili blage vesti, i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog – Svetog Jovana Krstitelja.

Arhangel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa vešću da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.
Lik anđela Gavrila slika sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima Blagovest, na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije jer je ovaj događaj otvorio put u Carstvo nebesko. Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o Vaskrsenju Hristovom.

Sveti arhangel Gavrilo je i simbol dobrote celog čovečanstva – ikona Belog Anđela je poslata u kosmos kao simbol ljudskog pozdrava drugoj vasionskoj rasi pošto Sveti Gavrilo je i univerzalni simbol ljubavi, mira i radosti u čovečanstvu. Beli Anđeo je i od strane UNICEF-a odabran kao simbol Evrope.

Freska u srednjevekovnom manastiru Mileševi poznata kao Beli anđeo proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
Smatra se da je ovaj letnji praznik ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku, za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole (Hrisoverga) posle javljanja arhangela Gavrila u jednoj od karejskih kelija koji prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici „Dostojno jest“. Nastavak na sledecoj strani.