Prvog januara po starom kalendaru, a 14. po novom, Srbi praznuju Mali Božić (Vasiljevdan) i Srpsku Novu godinu.
Danas je i Sveti Vasilije Veliki arhiepiskop Kesarijski. Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Kada je za kalendarski početak nove godine uzet 1. januar, tada je Mali Božić počeo da se slavi kao kao Srpska Nova godina.
Celog života postite sredom i petkom, a ne znate da je baš ove srede, 11. januara post STROGO ZABRANJEN!
Počeli su Nekršteni dani: Evo dokle traju i koje stvari ne bi trebalo da radite
Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i sujevrja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga su u Hercegovini ostatke badnjaka od Božića spaljivali na Mali Božić.
Novu godinu valja dočekati budan, pa su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.
Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.
Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku. Kod Srba je nevolja u tome što se s vremena na vreme „nekršteni dani“ protegnu na celu godinu.
Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju retoriku i astronomiju.
U zrelim godinama krstio se na reci Jordanu zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život napunio 50 godina od rođenja.
Bio je veliki pobornik Pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, veliki bogoslovski um, veliki strojitelj i stub crkve.
U crkvenoj službi naziva se pčelom crkve Hristove, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike . Zato, na današnji dan valja uzeti kašiku meda .
Sačuvana su mnogobrojna dela ovoga Oca Crkve, bogoslovska, apologetska, podvižnička i kanonska; isto tako i služba, nazvana po njegovom imenu. Ova služba služi se 10 puta u godini, i to: 1. januara, uoči Božića, uoči Bogojavljenja, u sve nedelje Časnog posta osim Cvetne, na Veliki Četvrtak i na Veliku Subotu. Mirno se upokoji sv. Vasilije 1. januara 379. god. i preseli u carstvo Hristovo.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Na Mali Božić kojim 14. januara počinje i Nova godina po julijanskom kalendaru slavi se Sveti Vasilije Veliki, a na taj dan domaćice mese vasilice da obraduju svoje ukućane i prve komšije , kako bi cela godina prošla u skladu i prijateljstvu.
Vasilice se tradicionalno pripremaju na dan 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru. Na taj dan se upokojio i arhiepiskop Sveti Vasilije, nazivan pčelom crkve Hristove , koja nosi med vernima i svojom žaokom bode jeretike – bezbožnike.
Mogu biti i slane i slatke, ali jedno im je zajedničko: mese se sa mnogo ljubavi i jedu tople na Mali Božić! U Srbiji se kolači nazvani vasilice spremaju od
kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom. Takođe, vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, s tim što se i ona ukrašava na poseban način.
Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uvežu u snopić crvenim koncem pa se onda vrhovima bocka testo i to tako da se rupice formiraju oblik krsta. Za proju-vasilicu, domaćica pripremi šuplje grančice zove, veže ih u snop pa njime izvadi kružiće testa koji se kasnije daju stoci da bude napredna i zdrava cele godine.
Mnoge domaćice pripremaju vasilicu kao i božićnu česnicu – prema starom receptu za domaći hleb.
Vasilica od projinog brašna
Sastojci: 3 šoljice projinog brašna , 3 šoljice pšeničnog brašna, 3 jaja , 2 šoljice ulja, 1 prašak za pecivo, kašičica soli, 3 šoljice kisele vode.
Priprema: Umutite jaja, dodajte vodu i ulje, pa polako dodajte izmešanom brašnu sa praškom za pecivo. Pecite u podmazanom plehu na oko 200 C.
Vasilice sa medom
Sastojci: 800 g brašna, 200 g masti, 40 g
svežeg kvasca, 1 kašičica soli, 1 kašika šećera, mlaka voda, med.
Priprema: Izmešajte brašno i mast pa polako dodajte uskisli kvasac i so, umesite meko testo i podelite ga na manje lopte. Ostavite da testo naraste pa svaku loptu razvite u manju lepinju. Jednu lepinju razvijte oklagijom i isecite na trake koje ćete koristiti za ukras.
Ostale lepinje preklopite na sredini, formirajte ih u oblik hlepčića i ukrasite uvijenom trakom. Vasilice stavite u podmazani pleh posut brašnom i ostavite da narastaju još desetak minuta. Pecite na temperaturi 200 C, poslužite tople i prelivene medom. U nekim krajevima se vasilice peku u obliku običnih okruglih lepinja, a postoji i običaj da se išaraju vrhom slamčica vezanih u snop crvenim koncem.