Danas je Sveti velikomučenik TEODOR TIRON: POMOLITE SE njemu i NIKADA nećete imati ovaj ZDRAVSTVENI PROBLEM.

Srpska pravoslavna crkva slavi danas svetitelja, zaštitnika grada Venecije, ali i stoke,
velikomučenika Teodora Tirona.

Tiron inače znači regrut, a sve njegove muke su počele kada je pošao u vojsku. Kad je Sveti Teodor pošao u vojsku u gradu Amasiji (današnja Turska), otpočeo je progon hrišćana pod carem Maksimilijanom i Maksiminom. Kako Teodor nije želeo da sakrije da je hrišćanin , bačen je u tamnicu. Sudija je pokušao Teodora da izmori glađu, ali se Teodoru u samici javio Hristos i rekao mu: “ Ne boj se, Teodore, ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom, zajedno ćemo biti na nebesima“ .

Tada su se Teodoru u tamnici javili i anđeli, koji su uplašili tamošnje stražare. Osuđen je na smrt i bačen u oganj 306. godine. Teodorove mošti sada se nalaze u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj gori, zadužbini Đurađa Brankovića.

Srpska pravoslavna crkva seća se Teodora Tirona i na Teodorovu subotu (Todoricu) koja uvek pada u prvu subotu Veliko uskršnjeg posta (ove godine – 20. marta). Prema običajima, hrišćani na taj dan kuvaju žito koje osvećuju u crkvi i tako proslavljaju Svetog Teodora.

Veruje se da je Sveti Teodor Tiron i zaštitnik stoke, a posebno konja, tako da se njegov dan proslavlja i kao Konjski dan. U pojedinim delovima Srbije veruje se da molitvama Tironu možete da se izlečite od nesvestice (padavice).

KULT SVETOG TEODORA TIRONA U MANASTIRU HOPOVO

Kult Sv. Teodora Tirona, mučenika iz IV veka, počeo je da se razvija u Sremu polovinom XVI veka, u isto vreme kada i kult Sv. Stefana Štiljanovića. Prvi poznati pomen njegovih mošti u manastiru Novo Hopovo je zapis u panegiriku iz 1555. godine. Danas su poznata tri rukopisa Povesti o Teodoru Tironu u kojima je izneto predanje koje se odnosi na događaje koji su prethodili prenosu svetiteljevih mošti u Novo Hopovo, kao i one koji se odnose na njihovu sudbinu u ovom manastiru. Uz to, ovi spisi donose i niz podataka koji se odnose na sudbinu srpskog naroda u XVII i prvim decenijama XVIII veka, te tako ne predstavljaju samo hagiografski spis već su i svojevrstan istorijski izvor.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…