Danas je Sveti velikomučenik TEODOR TIRON: POMOLITE SE njemu i NIKADA nećete imati ovaj ZDRAVSTVENI PROBLEM.

Prema navedenim spisima i prepisima Povesti o Teodoru Tironu njegove mošti otkupio je zlatom jedan erdeljski boljar u Ugarovlaškoj i preneo u svoju palatu u Sibinju.

Sasvim zapuštene našao ih je „neimar“ u drvenim delima Radovan Rakić, Srbin iz Jenopolja, otkupio ih i preneo u manastir Hodoš gde su počivale dvadeset pet godina i čudotvornom moći lečile mnoge koji su im s verom prilazili. Kada su mađarski rimokatolički kaluđeri počeli da nagovaraju vojne vlasti da oružjem otmu mošti, hodoški kaluđeri su ih noću izneli i preneli u fruškogorski manastir Hopovo, gde je, prema legendi, iz njih poteklo miro.

Prenos iz Hodoša u Hopovo zbio se između 1520. i 1530. godine. Prema spisu nastalom po usmenom predanju mošti Sv. Teodora Tirona postavljene su ispred ikonostasa. Predoltarski prostor crkve tako je dobio relikvijarnu memorijsku namenu, koja je bila naglašena nivelacijom poda. Svetiteljeve mošti čuvane su u kivotu od orahovog drveta ukrašenog intarzijama do 1747. kada je izrađen novi kivot koji je postavljen na reprezentativno izveden barokni tron. Takav obrazac izlaganja relikvija poznat je i u drugim fruškogorskim manastirima: Vrdniku, Bešenovu, Privinoj Glavi, Krušedolu, Velikoj Remeti i Rakovcu. Sačuvani izvori pokazuju da su u srpskoj sredini već krajem XII i početkom XIII veka smisao i funkcija relikvija bili dobro poznati. Ključna tačka u razvoju kulta relikvija dogodila se u Žiči, gde je svečani kameni nameštaj pred oltarskom pregradom verovatno služio za izlaganje relikvija. Poznato je da su predstave i relikvije mučenika – ratnika bile upotrebljavane za zaštitu i uspešno ratovanje. Stoga ne treba da čudi da su se mošti Sv. Teodora Tirona našle u Hopovu upravo u vreme ratnog vihora u XVI veku.

Koliki su značaj imale mošti Teodora Tirona govore brojni zapisi i natpisi u kojima se ističe da se one nalaze u crkvi Sv. Nikole manastira Hopova. Memorijska struktura predoltarskog prostora izgubljena je u toku Drugog svetskog rata, kada su kivot i tron za mošti uništeni, a mošti odnete iz manastira. Trudom i nastojanjem jeromonaha Jovana duborezac Soter načinio je novi kivot od orahovog drveta, a 1984. godine mošti su svečano prenete iz Iriga u crkvu manastira Novo Hopovo. Odlukom episkopa postavljene su u severnoj pevnici. Novoformirani memorijski prostor nije rešen u skladu sa srednjovekovnom tradicijom izlaganja relikvija, a odstupa i od barokne koncepcije koja je uobličena u hopovskom hramu u drugoj polovini XVIII veka.