Srpska pravoslavna crkva slavi danas svetitelja, zaštitnika grada Venecije, ali i stoke,
velikomučenika Teodora Tirona.
Tiron inače znači regrut, a sve njegove muke su počele kada je pošao u vojsku. Kad je Sveti Teodor pošao u vojsku u gradu Amasiji (današnja Turska), otpočeo je progon hrišćana pod carem Maksimilijanom i Maksiminom. Kako Teodor nije želeo da sakrije da je hrišćanin , bačen je u tamnicu. Sudija je pokušao Teodora da izmori glađu, ali se Teodoru u samici javio Hristos i rekao mu: “ Ne boj se, Teodore, ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom, zajedno ćemo biti na nebesima“ .
Tada su se Teodoru u tamnici javili i anđeli, koji su uplašili tamošnje stražare. Osuđen je na smrt i bačen u oganj 306. godine. Teodorove mošti sada se nalaze u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj gori, zadužbini Đurađa Brankovića.
Srpska pravoslavna crkva seća se Teodora Tirona i na Teodorovu subotu (Todoricu) koja uvek pada u prvu subotu Veliko uskršnjeg posta (ove godine – 20. marta). Prema običajima, hrišćani na taj dan kuvaju žito koje osvećuju u crkvi i tako proslavljaju Svetog Teodora.
Veruje se da je Sveti Teodor Tiron i zaštitnik stoke, a posebno konja, tako da se njegov dan proslavlja i kao Konjski dan. U pojedinim delovima Srbije veruje se da molitvama Tironu možete da se izlečite od nesvestice (padavice).
KULT SVETOG TEODORA TIRONA U MANASTIRU HOPOVO
Kult Sv. Teodora Tirona, mučenika iz IV veka, počeo je da se razvija u Sremu polovinom XVI veka, u isto vreme kada i kult Sv. Stefana Štiljanovića. Prvi poznati pomen njegovih mošti u manastiru Novo Hopovo je zapis u panegiriku iz 1555. godine. Danas su poznata tri rukopisa Povesti o Teodoru Tironu u kojima je izneto predanje koje se odnosi na događaje koji su prethodili prenosu svetiteljevih mošti u Novo Hopovo, kao i one koji se odnose na njihovu sudbinu u ovom manastiru. Uz to, ovi spisi donose i niz podataka koji se odnose na sudbinu srpskog naroda u XVII i prvim decenijama XVIII veka, te tako ne predstavljaju samo hagiografski spis već su i svojevrstan istorijski izvor.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Prema navedenim spisima i prepisima Povesti o Teodoru Tironu njegove mošti otkupio je zlatom jedan erdeljski boljar u Ugarovlaškoj i preneo u svoju palatu u Sibinju.
Sasvim zapuštene našao ih je „neimar“ u drvenim delima Radovan Rakić, Srbin iz Jenopolja, otkupio ih i preneo u manastir Hodoš gde su počivale dvadeset pet godina i čudotvornom moći lečile mnoge koji su im s verom prilazili. Kada su mađarski rimokatolički kaluđeri počeli da nagovaraju vojne vlasti da oružjem otmu mošti, hodoški kaluđeri su ih noću izneli i preneli u fruškogorski manastir Hopovo, gde je, prema legendi, iz njih poteklo miro.
Prenos iz Hodoša u Hopovo zbio se između 1520. i 1530. godine. Prema spisu nastalom po usmenom predanju mošti Sv. Teodora Tirona postavljene su ispred ikonostasa. Predoltarski prostor crkve tako je dobio relikvijarnu memorijsku namenu, koja je bila naglašena nivelacijom poda. Svetiteljeve mošti čuvane su u kivotu od orahovog drveta ukrašenog intarzijama do 1747. kada je izrađen novi kivot koji je postavljen na reprezentativno izveden barokni tron. Takav obrazac izlaganja relikvija poznat je i u drugim fruškogorskim manastirima: Vrdniku, Bešenovu, Privinoj Glavi, Krušedolu, Velikoj Remeti i Rakovcu. Sačuvani izvori pokazuju da su u srpskoj sredini već krajem XII i početkom XIII veka smisao i funkcija relikvija bili dobro poznati. Ključna tačka u razvoju kulta relikvija dogodila se u Žiči, gde je svečani kameni nameštaj pred oltarskom pregradom verovatno služio za izlaganje relikvija. Poznato je da su predstave i relikvije mučenika – ratnika bile upotrebljavane za zaštitu i uspešno ratovanje. Stoga ne treba da čudi da su se mošti Sv. Teodora Tirona našle u Hopovu upravo u vreme ratnog vihora u XVI veku.
Koliki su značaj imale mošti Teodora Tirona govore brojni zapisi i natpisi u kojima se ističe da se one nalaze u crkvi Sv. Nikole manastira Hopova. Memorijska struktura predoltarskog prostora izgubljena je u toku Drugog svetskog rata, kada su kivot i tron za mošti uništeni, a mošti odnete iz manastira. Trudom i nastojanjem jeromonaha Jovana duborezac Soter načinio je novi kivot od orahovog drveta, a 1984. godine mošti su svečano prenete iz Iriga u crkvu manastira Novo Hopovo. Odlukom episkopa postavljene su u severnoj pevnici. Novoformirani memorijski prostor nije rešen u skladu sa srednjovekovnom tradicijom izlaganja relikvija, a odstupa i od barokne koncepcije koja je uobličena u hopovskom hramu u drugoj polovini XVIII veka.