Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju danas Teodorovu subotu. Za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan se naročito odnosi na žene.
Ovaj praznik posvećen je svetom velikomučeniku Teodoru Tironu i pada prve subote Vaskršnjeg posta.
Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan – kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.
Trke konja su se na ovaj dan organizovale u Šumadiji. Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, i pokazuju po selima.
Srbi, Makedonci i Bugari veruju da sveti Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.
Na Todoricu po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja. Na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.
Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito, odnosno, koljivo, kao za svaku Krsnu slavu. Pravi se i kolač na kome se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija).
Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.
Pored toga, Srbi u Vojvodini veruju da noću uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.
Sveti Todor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovu, na Fruškoj gori. Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.