Danas su mesne poklade i jednu stvar ne smete zaboraviti da uradite!
Dakle, prosto je obavezno na ovaj dan jesti meso i to nikako ne bi trebalo da se zaboravi! Time se zapravo na dostojan način slavi ono što će uslediti – veliki Vaskršnji post. Verovatno ovo niste znali, ali današnja nedelja je u srpskoj narodnoj tradiciji veoma posebna i za nju se vezuje mnogo običaja i verovanja od kojih su se neka zadržala sve do današnjih dana.
Iako većina poklade vezuje za katoličke narode i njihove proslave, reč je zapravo o običaju koji je duboko ukorenjen i u našoj tradiciji. Kod Srba one se obeležavaju pred početak svakog velikog posta, pa su tako danas Mesne poklade – zadnji dan kada se jede meso pre Uskrsa!
Već sutradan, iako post još uvek nije zvanično počeo, ova namirnica se izbacuje iz upotrebe. Mlečni proizvodi se jedu još nedelju dana (to je tzv. Siropusna nedelja), a onda počinje Uskršnji post.
Koreni poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Ipak, običaje je vremenom prihvatila hrišćanska crkva i prilagodila ih. Zato se danas, u mesopusnu nedelju, vernici sećaju Strašnog Suda, a u hramovima se čita Hristovo kazivanje o Poslednjem Sudu. Zapisi kažu da su se Mesne poklade slavile još u VI veku.
Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašniji susedi i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju. Srpska pravoslavana crkva praznuje Mesne poklade, koje se održavaju u Mesopusnu nedelju. To je zadnji dan kada se jede meso, jer već sutra počinje takozvani – beli mrs.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Dakle, prosto je obavezno na ovaj dan jesti meso i to nikako ne bi trebalo da se zaboravi! Time se zapravo na dostojan način slavi ono što će uslediti – veliki Vaskršnji post.
Naime, Mesne poklade se nazivaju i Male poklade, i kad one prođu tada se ne jede meso do Vaskrsa.
Postoji i običaj da se u večerima poklada sakupljaju prijatelji, rođaci i susedi i zabavljaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći.
U većini krajeva, u toku dana ili večeri mlađi svet vodi glavnu reč. Zbijaju se razne šale po selu ili se odlazi na neka poznata mesta u okolini gde se priređuju zabave.
Raznorazne igre pod maskama, takozvane „maškare“ bile su rezervisane za mlade.
Običaj je bio da maskirana mladež ide od kuće do kuće i zbija razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija „čar“ – razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju. Ozbiljniji muškarci domaćini i stariji ljudi sede okupljeni kod jednog domaćina i časte se do ponoći.
Ipak, iako danas sve treba da bude veselo u ovu nedelju se ne prave svadbe, veridbe, kumstva ni pobratimstva jer se veruje da takve veze neće dugo trajati. Iz istog razloga ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam jer on neće biti vraćen. Ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće.
U seoskim krajevima pokladni dan obavezno se završava velikom vatrom na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i dobro raspoloženje, teraju strah i zajedno ulaze u novi dan.
Bilo da verujete u ove običaje ili su oni za vas samo “bapske priče”, provedite današnji praznik sa svojom porodicom i ljudima do kojih vam je stalo. Razgovarajte, šalite se i budite veseli. Videćete, u životu će vas pratiti samo sreća!