Srpska pravoslavna crkva sutra slavi Teodorovu subotu, praznik posvećen uspomeni na velikomučenika Teodora koji se obeležava pričešćem vernika i kuvanjem žita u domovima.
Za ovaj dan vezan je veliki broj običaja i narodnih verovanja sačuvanih iz davnina.
Teodorova subota, Todorova subota ili Todorica je prva subota Vaskršnjeg posta . Dan je posvećen Svetom velikomučeniku Teodoru Tironu, svetitelju iz 4. veka čije mošti se nalaze u manastiru Novo Hopovo na Fruškoj gori.
Priča kaže da je u vreme rimskog cara Julijana Apostate bilo naređeno da se sve namirnice po gradski pijacama poprskaju životinjskom krvlju, kako bi se hrišćani koji poste, omrsili i tako ogrešili.
Međutim, Teodor je saznao za to i obavestio hrišćane kako ne bi kupovali ništa od namirnica. On im je još i rekao da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenično žito i mešaju sa medom, i to uzimaju umesto hrane.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…
Kao uspomenu na taj događaj, na današnji praznik, domaćice kuvaju žito i služe svoje ukućane i goste koji toga dana dođu u njihov dom.
Narod veruje da je Sveti Teodor zaštitnik stoke, a naročito konja, pa se ovaj dan još naziva i Konjski dan i tada se nikako ne prežu koji već se samo jašu. U Vojvodini veruju da
noć uoči Svetog Todora jašu povorke belih konja.
Među njima je predvodnik hromi konj jer postoji legenda da je i sam Sveti Todor jahao takvog konja. Današnji praznik se zato naziva i Hroma subota.
U nekim krajevima Srbije još i danas se zadržao običaj da se na ovaj praznik pale sveće i moli za zdravlje jer se veruje da ovaj svetitelj leči od svih bolesti, a naročito od epilepsije.
Takođe, veruje se da na Todoricu po prvi put nakon zimskog mirovanja izlaze zmije i da se zato danas naročito treba paziti ovih životinja. Postoji legenda da se Sveti Teodor nekada upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su one počele da ujedaju ljude, svetac se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.