Japanska dunja je poreklom iz istočne Azije. Pripada porodici ruža, Rosaceae.
Dunja je listopadni trnoviti grm koji se uzgaja zbog prekrasnih jednostrukih ili dvostrukih cetova raznih boja: žarkocrvene, ružičaste, bele, narandžaste, koralno crvene i crvene. Cveta u rano proleće, pre listanja.
Sadnice ovog žbuna nisu skupe, a može da se gaji i u saksiji i oblikuje prema želji, pa su sve to razlozi zašto treba nabaviti ovu biljku. Japanska dunja se gaji zbog izdržljivosti na gradske uslove, hladnoću, ali i sušu.
Razmnožava se semenom i reznicama.
Rano ujutro, pre vrućina, oštrim nožem, sa zdravih i dobro razvijenih biljaka se uzimaju reznice veličine 7.5-15 cm. Reznice se uzimaju sa ovogodišnjih, zdravih i dobro razvijenih izboja koji nemaju tragova bolesti na sebi, i nisu oštećeni od insekata. Izboji prema vrhu biljke su najkvalitetniji. Rez pravite ispod najdonjeg lista. S donje polovine reznice uklonite sve listove, a ako je reznica bujna, deo gornjih listova prikratite na 1.
Kod uzimanja reznica rez mora biti ravan i čist, stoga je veoma važno da uzimate reznice oštrim i čistim alatom. Idealan je oštar nož. Kako bi reznice održale dobru vitalnost, potrebno ih je odmah nakon branja, a do sadnje, staviti u plastičnu vrećicu. Vrlo je važno da što je pre moguće stavite reznice u supstrat, kako se ne bi oštetile zbog vrućina.
Dobro se razvija na plodnim zemljištima (ilovača). Kalcijum u zemljištu doprinosi formiranju cvetova i plodova, pa se može saditi i na zemljištima bogatim krečom.
Cveta pre listanja, u martu ili aprilu belim, crvenim, ružičastim ili narandžastim cvetovima. Dešava se da rani prolećni mrazevi unište pupoljke i tako uzrokuju izostanak cvetanja. Takođe, može da se dogodi i da žbun godinama ne cveta iako u proleće lepo olista.
Sadnice ovog žbuna nisu skupe, a može da se gaji i u saksiji i oblikuje prema želji, pa su sve to razlozi zašto treba nabaviti ovu biljku.
Plodovi japanske dunje :
Plod sazreva kasno na jesen i sličan je nama poznatoj dunji ali dosta je sitniji (dunjica ima prečnik 10 do 15 cm. i
jestiva je) . Ima miris koji liči na mirise jabuke i klasične dunje. Pošto su plodovi japanske dunje ipak prilično opori, ne treba ih jesti kao sirove. Koriste se kao dodatak džemovima i kompotima zbog jačanja arome, ali i kod likera. Plod je bogat C vitaminom.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Razmnožavanje japanske dunje
U sredini ploda japanske dunje, nalazi se seme rasporedjeno u pet pregrada. Ako dunju razmnožavate semenom, potrebno je da se seme izvadi iz plodova, opera i malo prosuši. U decembru posejte seme u treset. Niče već za oko 4 sedmice i u prohladnim prostorijama. Sačekajte potom lepše dane za presadjivanje nove biljke u vrt. Ima jaku sposobnost klijanja.
Može se razmnožavati i drvenastim i poludrvenastim reznicama s kraja leta ili početkom jeseni kao i odvajanjem izbojaka koji izlaze iz korenovih pupoljaka.
Uzgoj i nega
Japanska dunja nije zahtevna za uzgoj. Traži malo svežije, plodno i drenirano zemljište i sunčani položaj. Voli direktno sunce i ne treba je često zalivati. Podnosi skoro svaki tip zemljišta.
Biljka može da podnese i sušu, a otporna je i na niske temperature. Pošto joj ne smetaju ni dim i prašina, idealna je za živu ogradu pored prometnih ulica.
Orezivanje
Orezivanje jako dobro podnosi i lako je možete oblikovati po želji. Orezivanje podstiče cvetanje dunje. Orezivanje se obavlja redovno i to posle svakog cvetanja. Grane se obično orezuju na 2 do 3 pupa, a one preguste se proredjuju uz oblikovanje grma, da bi se videli dunjini cvetovi.
Prihranjivanje: Japansku dunju treba prihraniti svakog proleća najbolje sporootapajućim đubrivima pre nego krene “buđenje biljke”.
Sadnja japanske dunje može biti u grupama i pojedinačno.
Savet :
Ako i tokom zimskih dana hoćemo da uživamo u cvatu japanske dunje, odrežite nekoliko grančica s pupovima, unesite u toplu sobu i stavite u posudu s vodom. Grančica će brzo početi da cveta!
Problemi
Japanska dunja rano cveta, ali se može desiti da rani prolećni mrazevi unište pupoljke i tako dolazi do izostanka cvetanja.
Ako dodje do opadanja listova, a uslovi gajenja su ispoštovani, moguće je daje u pitanju napad gljivica, pa je tada neophodno tretiranje fungicidom.