Istraživači su revidirali preko 200 akademskih proučavanja i utvrdili da život na selu – gde su zelene, otvorene površine lako dostupne – može da smanji rizik od preuranjene smrti i određenih bolesti.
Nasuprot ovome, život u veoma zagađenim gradovima može da poveća taj rizik.
Prema ovoj analizi, ljudi koji žive u oblastima sa bujnim rastinjem i otvorenim prostorima manje su skloni depresiji od onih koji žive u gradovima. Činjenice takođe pokazuju da oni koji imaju slobodan pristup poljima i drveću imaju 16 posto nižu stopu smrtnosti od onih koji žive u urbanim džunglama.
Sve je više dokaza, i oni su veoma čvrsti, da ljudu koji žive u zajednicama mogu da napreduju samo kad imaju pristup prirodi. Svima nam je u životu potrebna priroda, ona nam daje slobodu i pomaže da živimo zdravije; pa ipak se zajednice u gradovima rutinski odvajaju od prirode u svom okruženju, a to guši njihovo blagostanje”, prokomentarisao je Robi Blejk iz organizacije Prijatelji zemlje Evrope, jedan od inicijatora ovog istraživanja.
Evo nekoliko konkretnih činjenica koje nalazimo u istraživanjima. Članak objavljen u časopisu Science pokazuje da se osobe koje su operisale bešiku, a koje su mogle da kroz prozor gledaju lišće i drveće, oporavljaju brže od onih koji mogu da vide samo zid. Takođe, osobe koje su mogle da gledaju kroz prozor imale su manje postoperativnih kmoplikacija i trebalo im je manje lekova protiv bolova.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Istraživanja Univerziteta Harvard je takođe utvrdilo da ljudi koji žive u velikim gradovima imaju 12 posto veću stopu smrtnosti nego oni koji žive u oblastima gde su im dostupne zelene površine.
Proučavanja obavljeno na 110.000 žena pokazalo je da one koje žive u urbanizovanim oblastima imaju veći rizik od raka i oboljenja disahnih organa. A one koje su živele u zelenijem okruženju imale su 13 posto manju stopu smrtnosti od raka, a 37 posto manju stopu smrtnosti od oboljenja disajnih organa.
Istraživanje objavljeno u BMC Public Health pokazuje da šetnja ili trčanje prirodnim zelenim površinama smanjuje bes, umor i depresiju, a poboljšava pažnju u odnosu na one koji šetaju ili trče u veštačkom okruženju.
A istraživanje Zdravstvenog instituta Ontario pokazuje da veći broj stabala u gradskim blokovima može poboljšati zdravlje stanovnika; konkretno, samo 11 stabala više u okolini smanjuje opšti procenat metaboličkog sindroma i srčanih oboljenja ljudi koji tu žive.