Povratak na SELO – povratak PRIRODI!

Ovo je priča o čoveku koji je beogradski asfalt zamenio za život na selu.

Posao avio-mehaničara u nacionalnoj avio-kompaniji i život na asfaltu Novog Beograda Saša Krstivojević (38) je zamenio ovcama i pčelama na očevini u selu Krčmar, podno Divčibara.

“Neću da budem robot, nego svoj gazda”, objašnjava zašto je, za razliku od mnogih drugih, “migrirao” u suprotnom pravcu, iz velegrada na planinu.
Umesto u avio-servisu, s obzirom na to da ima diplomu vazduhoplovnog tehničara i godine staža u privrednoj avijaciji “Jata”, Saša danas radno vreme ima u ovčarniku, pčelarniku, među zasadima maline i šljive u Krčmaru.

Domaćinstvo njegovih roditelja već godinama se uspešno bavi seoskim turizmom, a lane su osvojili i srebrnu medalju za rakiju na Sajmu šljiva. Teče med od pčela, mleko, sir i meso od ovaca.
– Diploma je mogla da me odvede u inostranstvo, da sreću potražim tamo, mada sam i u novobeogradskim blokovima, gde sam odrastao, imao stan, posao i sve uslove za život. Ipak, odlučio sam se za selo.
Život u velegradu se pretvorio u stalni stres i jurnjavu za nečim materijalnim, nečim što ne pričinjava nikakvo dugotrajno zadovoljstvo. Shvatio sam da se u toj trci pretvaram u nekog robota, a to nisam želeo. Zato je logičan izbor bio Krčmar – otkriva Krstivojević, dodajući da se nijednog trenutka nije pokajao što se “premetnuo” u seljaka.
Ne smeta mu ni što je, spreman za rad, na nogama već pre svanuća, ni što se iz novih “kancelarija” pod vedrim nebom odjavljuje kada sunce uveliko zađe za Divčibare.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…