Cvećem se rano ujutru kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem…
Sutra se praznuje Lazareva subota, praznik u narodu poznat i kao Vrbica. Smatra se da je tog dana Isus Hrist vaskrsao Lazara iz groba, koji je već četiri dana bio mrtav. Na ovaj dan, običaj je da se oko struka nose grančice vrbe, a deca nose i zvončiće oko vrata, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, koji je ulazio u Jerusalim.
Ovo je radostan praznik i tada su crkve prepune dece najrazličitijeg uzrasta, jer je u pitanju dečji praznik. Osim što ih majke svečano obuku, uzimaju i zvončiće. To ih naročito raduje.
Zvončići oko vrata simbolično predstavljaju pobedu nad smrti. Naime, na Lazarevu subotu, za koju smo rekli da se još zove i Vrbica, Isus je umrlog prijatelja Lazara oživeo, dok su deca, u znak pobede, Hrista pozdravljala vrbovim grančicama…..
Vrbica pada na Lazarevu subotu, šestu po redu u Velikom ili Vaskršnjem postu. To je praznični dan u kojem se ne rade teži poslovi. Ovoga dana deca su išla sa učiteljem i sveštenikom da naberu vrbove grančice, koje su donošene u crkvu gde su, sutradan, na Cveti, osveštavane i razdavane prisutnima koji su ih nosili kući i kao svetinju i držali za ikonom.
Vrbica je dan dečje radosti. Deca pevaju pesme i vesele se uz zvuke zvončića koje nose οko vrata. U nekim krajevima se od vrbovih prutića plete venac i njime kiti ikona. Vrbicu obično u crkvu nose deca u subotu popodne da bi je ostavili u crkvi da se na Cveti, na jutrenju, okadi i očita molitva, a grančice se posle dele narodu.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Na taj praznik se obično bere cveće, ali se nikako ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom! To je jedna stvar, koju nikako na ovaj dan ne smete da zaboravite, jer je u narodu uvreženo verovanje da “kući neće ići” ako se o ovo pravilo oglušite.
Cvećem se rano ujutru kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani. Običaj je da se tog dana mladi međusobno daruju cvećem.. ..
Do Drugog svetskog rata, Lazareva subota ili Vrbica, proslavljala se i kao školska svečanost. Deca su se, lepo obučena, ukrašena zvončićima, kretala u povorkama i provodila vreme u igri oko izvora.
Prateći elementi ovog praznika imaju biblijsko utemeljenje. Posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus Hristos ulazi svečano u Jerusalim, a masa razdraganog sveta dočekuje ga svečano. Pored ostalog, u rukama nose palmine grančice. Današnje vrbove grančice zamena su za palmine. Ubrane vrbove grančice na Lazarevu subotu nosile su se i blagosiljale u crkvi, pa su potom čuvane u kućama.
Na Vrbicu, posle podne, uvek se držala litija izvan hrama. Svedočanstva ο Vrbici imamo već krajem IV veka. U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi, nose se grančice vrbe .