Danas slavimo Prepodobnu Mariju Egipćanku. Prepodobna Marija Egipćanka je rođena oko 344. godine negde u Egiptu, a sa dvanaest godina je pobegla od roditelja za Aleksandriju, gde je živela razvratno.
Prema njenim rečima bila je gonjena jedino „neutaživom željom i neukrotivom strašću“. Posle sedamnaest godina ovakvog života, krenula je brodom u Jerusalim povodom nekog hrišćanskog praznika, ne iz verskih razloga već nadajući se da će u gomili hodočasnika pronaći nove ljubavnike koji će moći da zadovolje njenu požudu. Prevoz do svetog grada je plaćala svojim telom. Prispevši u Jerusalim, nastavila je da se raskalašno ponaša.
Za vreme praznika Vozdviženija životvornog krsta Gospodnjeg, kada su svi krenuli ka Crkvi, htede i ona ući u Crkvu, ali je neka nevidljiva sila zadržavaše i ne davaše joj ući. Misleći da nju, kao krhku ženu, istiskuje iz reda guranje mnoštva, odlučila je da umeša u svetinu i da zajedno sa ostalima bude unesena u hram; međutim, opet je samo nju, čim bi se dotakla crkvenoga praga, neka čudna sila gurala nazad. Još nekoliko puta je bezuspešno pokušavala da uđe u hram, pa uvidevši da joj se ne da, ona poče roniti suze, silno se kajući. I ugledavši ikonu Presvete Bogorodice u dvorištu crkve, ona joj se u velikom strahu poče moliti za oproštaj grehova, obećavajući da će napustiti svet (odnosno postati asketa).
Zatim još jednom pokuša ući u Crkvu, i ovaj put uđe bez i najmanje smetnje. Pošto celiva časni krst, ona se vrati ikoni Bogorodice da joj zahvali, no u tom ču glas: „Ako pređeš Jordan, naćićeš pravi mir!“ Ona odmah krenu za manastir Svetog Jovana na obali reke Jordan, gde se pričesti. Sledećeg jutra, pređe reku i povuče se u arabijsku pustinju da tamo provede ostatak života. Sa sobom ponese samo tri vekne hleba, a nakon što ih je pojela, hranila se samo onim što je mogla naći u pustinji, uglavnom divljim rastinjem. Tako je živela u pustinji 47 godina, u molitvi i borbi s iskušenjima i strastvenim mislima.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Otprilike godinu dana pred smrt, ispričala je svoj život monahu Zosimu Palestinskom (moguće iz manastira Svetog Jovana, u kom se pričestila) koji se beše povukao u pustinju radi posta.
Kada ju je neočekivano sreo u pustinji, ona beše potpuno naga, suha i skoro neprepoznatljiva kao ljudsko biće. Isprva, ona se uplaši, a zatim ga oslovi po imenu i zatraži mu ogrtač da se pokrije da bi mu ispričala svoj život. Kasnije, dok se molila, Zosim je vide da stoji iznad površine zemlje. Pre no što su se rastali, ona ga zamoli da joj iduće godine za veliki četvrtak donese pričešće na obalu Jordana. Kada Zosima iduće godine dođe s pričešćem, vide je gde prelazi reku hodajući po vodi kao po suhu. Nakon što ju je pričestio, ona ga zamoli da sledećeg Vaskrsa dođe na isto mesto gde su se prvo sreli.
Zosima je sledeće godine putovao 20 dana od svog manastira do tog mesta, na kome je pronađe mrtvu, i više glave na pesku napisano: „Pogrebi, ava Zosime, na ovom mestu telo smerne Marije, predaj prah prahu, prestavila sam se 1. aprila u samu noć spasonosnog Hristovog stradanja po pričešću božanstvenih tajni“. Iz ovoga napisa Zosima dozna da je ona prošle godine one iste noći posle pričešća umrla na udaljenom mestu, do koga je on morao putovati 20 dana i da je njeno telo nije istrulilo.
Zosima sahrani njeno telo uz pomoć lava, koji se tu zateče. Kada se vrati u manastir ispriča bratiji povest njenoga života i čudesa koja je lično video. Žitije Marije Egipćanke je prenošeno usmenom predajom, sve dok ga nije zapisao patrijarh Sofronije Jerusalimski (634-644). Kapela posvećena Mariji Egipatskoj se nalazi u Crkvi svetog groba u Jerusalimu.