Nepoznata žena je pozvonila na vrata i izgovorila ove reči: NIŠTA MI NE TREBA… SAMO DA VAŠEM MUŽU KAŽEM DA IMA JOŠ JEDNO DETE!

I konačno je uspeo, javila se jedna devojka koja bi mogla da bude njegova sestra.

– Prvi susret sa sestrom je bio veoma emotivan. Dva dana nakon što smo se prvi put čuli, sela je u autobus u Banjaluci i došla u Sarajevo. Na autobuskoj stanici smo se prvi put sreli. Kada je izašla iz autobusa, odmah smo se zagrlili. Sedam dana je boravila kod mene. Nismo se odvajali jedno od drugog. Bio je čudan osećaj. Znaš da imaš nekoga ko je tvoja krv, a moraš sve iz početka, ne znaš ništa o toj osobi. Jako je čudno. Teško pokazujem emocije, ali ona je više plakala. Sve vreme sam je posmatrao i uvideo sam da jako liči na mene i na mog oca. Pokreti, priča, poprilično smo slični. Teško da to mogu opisati rečima. U kontaktu smo i viđamo se koliko nam to vreme dozvoli i pokušavamo da nadoknadimo propušteno, završava svoju životnu priču ovaj mladić.

– I dalje mi je žao što su nam oduzeli naše vreme. To su greške koje ljudi prave bez ikakvog razmišljanja. Razgovarao sam s majkom svoje sestre i ona je bila ubeđena da ja kao dete iz legalnog braka, druge vere, nikada ne bih prihvatio svoju sestru. Iz tih razloga nije ništa govorila 28 godina. Rekla mi je da bi iz tog straha ponovo isto uradila. Nije fer ni prema meni ni prema sestri što su tako postupili. Da 28 godina budemo jedno bez drugog zbog njihovih sebičnih stavova.