Znate li zašto se tucamo jajima, i zašto danas ne valja zaspati pre ponoći?

Ove godine Uskrs slave svi hrišćani širom sveta.

Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru. U Srbiji se ovaj praznik slavi u krugu porodice i prijatelja, a prate ga i brojni običaji i trodnevno praznovanje.

U nizu lepih običaja najpoznatije je darivanje i tucanje jajima koja su ofarbana i ukrašena prethodnih dana, od Velikog četvrtka do Velike subote.

– Dok se prvo ofarbano, crveno jaje, ostavlja kao čuvarkuća, ostalim jajima se vernici na Vaskrs tucaju, i to zato što se veruje da pucanje kore na jajetu simbolizuje Hristovo vaskrsnuće, ali i buđenje prirode – objašnjava etnolog dr Vesna Marjanović.

A jaje samo po sebi ima simboliku obnavljanja prirode i života. Još ako je crveno i dato na poklon, znači veliku radost i za one koji poklanjaju i za one koji primaju.
Vaskrsenje se slavi tri dana, tokom kojih se hrišćani pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“ ili “Hristos vaskrse”, a odgovaraju „Vaistinu voskrese“ ili “Vaistinu vaskrse”. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru.

Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.(Ove godine zbog vandredne okolnosti ne odlazi se u hramove, vec se ostaje u kuci sa svojom porodicom.)

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…