Danas je Veliki petak, dan Isusovog raspeća na Golgoti.
Sećamo se i sedam rečenica Hristovih koje je izgovorio na Krstu. O njihovom značenju govorio je sveti vladika Nikolaj.
Prva rečenica: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.
Ovim rečima Gospod je prvo pokazao milost Svoju prema ubicama Svojim, čija Ga zloba nije ostavljala ni u krsnim mukama. A drugo, proglasio je sa vrha Golgotske stene jednu dokazanu, ali nikada utuvljenu istinu – da zlotvori nikad ne znaju šta čine. Ubijajući pravednika u stvari sebe ubijaju, dok pravednika proslavljaju. Gazeći Božji zakon oni ne vide žrvanj , koji se nevidljivo spušta na njih da ih samelje.
Rugajući se Bogu, oni ne vide kako se njihova lica pretvaraju u skotske njuške. Opijeni zlom oni nikad ne znaju šta čine.
Druga rečenica: Zaista ti kažem – danas ćeš biti sa mnom u Raju.
Ova reč upućena je pokajanom razbojniku na krstu. Milost je Božja neiskazano velika. Gospod vrši Svoju misiju i na krstu. Do poslednjeg daha On spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Treća rečenica: Ženo, eto ti sina.
Tako reče Gospod Svojoj Svetoj Materi, koja stajaše pod krstom duše raspete. A
Jovanu apostolu reče: eto ti majke. Ove reči pokazuju sinovsku brigu , koju svako duguje roditeljima. Gle, Onaj koji je dao ljudima zapovest: Poštuj oca svojega i mater svoju, sam ispunjava Svoju zapovest do poslednjeg časa.
Četvrta rečenica: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Ove reči iskazuju koliko nemoć prirode ljudske, toliko i vidovitost. Jer čovek strada. Ali, ima tu jedna tajna ispod bola čovečjega. Gle, jedino ove reči mogle su da r azbiju jeres , koja je u docnijim vremenima potresala crkvu, a koja je nepravilno učila, da je Božanstvo stradalo na krstu. Međutim večni Sin Božji zato se i ovaplotio kao čovek, da bi kao čovek telom i dušom mogao u datom trenutku postradati za ljude i umreti za ljude. Jer da je Božanstvo u Hristu stradalo, znači da je Božanstvo u Hristu i umrlo. A to se ne da nikako ni zamisliti. Udubite se što jače u ove velike i strašne reči: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Peta rečenica: Žedan sam.
Krv Mu se izlila. Otuda žeđ. Sunce sa zapada već Ga je udaralo u lice, i udruženo sa drugim mukama peklo Ga strašno. Prirodno da je žedan. No, o Gospode, da li si zaista žedan vode ili ljubavi? Da li si žedan kao čovek ili kao Bog, ili i jedno i drugo? Evo legionar rimski dodaje Ti sunđer umočen u sirće. Jedna kaplja milosti, koju si osetio od ljudi za tri sata visenja na Krstu! To rimski vojnik ublažava greh Pilatov, greh rimskoga carstva prema Tebi, ma i sirćetom. Zato ćeš ti razoriti rimsko carstvo, ali ćeš na njegovo mesto novo sazidati.
Šesta rečenica: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj.
To Sin predaje duh Svoj u ruke Ocu Svome. Da se zna, da je od Oca došao, a ne samovlasno, kako su Ga Jevreji optuživali. No još su ove reči izgovorene i zato, da bi čuli i razumeli budisti, pitagorejci, okultisti i svi oni filosofi koji basnoslove o seljenju duša umrlih ljudi u druge ljude, ili u životinje, ili u biljke, ili u zvezde i minerale. Odbacite sve ove fantazije pa pogledajte, kuda odlazi duh umrlog pravednika: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj!
Sedma rečenica: Svrši se.
To ne znači „svrši se život.“ Ne, nego
svrši se misija iskupljenja i spasenja roda ljudskog. Svrši se, i zapečati se krvlju i smrću na zemlji, božansko delo jedinog istinitog Mesije ljudi. Svrši se muka, a život tek nastaje. Svrši se tragedija, ali ne i drama. Na redu je poslednji, veličanstveni čin: pobeda smrti, vaskrs, slava.