Svi znamo priču o Mariji i Marti kada ih je posetio Isus. Marija je sela do Isusovih nogu i slušala ga, dok je Marta bila zaokupljena poslom. Je li Marta pogrešila što se naljutila na Mariju, koja ju je ostavila da sama odrađuje posao?
Martina zaokupljenost
„Dok su oni tako putovali, uđe on u jedno selo. Žena neka, imenom Marta, primi ga u kuću. Imala je sestru koja se zvala Marija. Ona sede do nogu Gospodinovih i slušaše reč njegovu. A Marta beše sva zauzeta posluživanjem pa pristupi i reče: »Gospodine, zar ne mariš što me sestra samu ostavila posluživati? Reci joj dakle da mi pomogne.«“ (Luka 10, 38-40)
U Lukinom evanđelju čitamo kako je Isus ušao u neko selo i dočekala ga je Marta. Marta je možda bila dobar domaćin, ona je dočekala Isusa u svoj dom, i ona je posluživala. Marija je, s druge strane, sela i slušala Isusovu propoved.
Čini se kako je Marta bila zaokupljena ugošćivanjem i pripremom. Toliko se brinula da sve bude u redu da je od Gospodina Isusa zatražila da Mariji naredi da joj pomogne.
Marta se usmerila samo na svoj posao i brigu o gostima. Marija se, s druge strane, brinula o tome da bude s gostima.
Je li Marta pogrešila što se naljutila na Mariju?
U svojim očima, nije, no Isus je smatrao da jeste.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Prioriteti
Mnogi od nas to ne žele priznati, no poput Marte smo. Kada smo u prisustvu Boga, radije se brinemo za sitnice. U našoj želji da služimo često se koncentrišemo na nebitne stvari, umesto na Isusa Hrista.
Mnogi od nas su poput Marte. Ne možemo se pomoliti zbog mnogo posla kojeg imamo. Ne možemo stati na trenutak i čitati Bibliju zato što imamo neke rokove. Ne možemo slušati propoved u miru zato što „bling, bling“, neko nam je poslao poruku na Facebooku.
Mnogima je od nas teško prepustiti se Bogu. Verske vođe poput Marte versku procesiju žele učiniti „uzvišenijom“. Propovednici slični Marti misle da se moraju držati uvek iste propovedi, što ponekad dovodi da ne govore onako kako ih Duh vodi. Hrišćani slični Marti ne mogu se usmeriti na Hrista zato što su usmereni na hrišćanstvo i crkvu – više na instituciju i zgradu, nego na Boga.
Marija je jednostavno sela i pomislila: „Ostalo može čekati, Isus je ovde i svoje ću vreme posvetiti njemu.“ Jesmo li i mi takvi? Nadam se da jesmo.