Petrovske poklade (veselja uoči Petrovdana) se održavaju u poslednji dan pred početak Petrovskog posta, a Srbija je „prošarana“ najrazličitijim običajima, koji se izvode na ovaj hrišćanski praznik.
Jedno je, međutim, zajedničko… Svuda se pripremaju mrsne gozbe, a po nekim selima idu pokladni svatovi, dok se u drugim pale lile. Lile su buktinje od osušene brezove ili trešnjine kore. Obično ih pale mladići i dečaci, obilazeći oko kuća, torova, izvora po tri puta, govoreći: „Lila gori žito rodi“, ili „Veselo nam lile gore, da nam krave dobro vode“. Domaćini kod kojih lilari dođu, daju im belog mrsa i nešto drugo od hrane.
Naime, veruje se da će ona kuća koja nagradi lilare, čitave godine biti od napretka!
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Za to vreme devojke skupe slamu na gomilu i zapale na seoskoj utrini, gde onda dođu i lilari i ostala omladina i započnu razna takmičenja i igre oko vatre, uz hranu koju su lilari sakupili u selu.
Prema narodnom verovanju, danas bi obavezno valjalo svi dobro da se najedu, kako bi se pripremili za predstojeći veliki post.
U nekim krajevima veruje se da oni koji se ogreše o ovo pravilo i ipak, kojim slučajem, ne pojedu nešto „masno“ i „slasno“ mogu imati nesrećnu godinu.
Crkva, međutim, odbija ovakvo sujeverje, baš kao i ona, uvrežena u Istočnoj Srbiji, prema kojima se na današnji dan nikako ne valja češljati, jer može „sva kosa opasti s glave“.