Dan Uspenija Presvete Bogorodice veliki je pravoslavni praznik, dan uspomene na Bogorodicu, zaštitnicu majki, dece i bolesnih…
Na dan 28. avgusta Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Uspenije Presvete Bogorodice. Velika Gospojina, kako se još naziva ovaj praznik je crveno slovo a tog dana posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
Prema predanju, na dan Uspenija Presvete Bogorodice, svi apostoli osim Tome sabrani su oko njene samrtničke postelje, a sam Hristos je sišao sa mnoštvom anđela.
Njemu se Bogorodica obratila molitvom zahvalnosti i zamolila blagoslov za sve one koji budu poštovali njenu uspomenu.
Bogorodičini veliki praznici su Mala Gospojina (rođenje), Vavedenje, Blagovesti, Sretenje i Uspenije (Velika Gospojina). Četiri praznika vezuju se za njen život: Sabor Presvete Bogorodice, Pokrov Presvete Bogorodice, Polaganje pojasa i Polaganje rize.
Između Male i Velike Gospojine su Međudnevice.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Uz strog post, u ovo vreme se obavljaju obredi koji izražavaju zahvalnost bogorodici, upućuju molitve za rađanje dece kao i molitve za rodnu zemlju i plodnu setvu.
Ikona Bogorodice nalazi se u svakoj kući pravoslavnih vernika, a molitva njoj se izgovara u sva tri bogoslužbena kruga.
- Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije,
- milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu,
- i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela,
- da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka
- i Tobom raj našao, Bogorodice Djevo, jedina čista i blagoslovena.
Presveta Bogorodica je i zaštitnica bolesnih, pa vernici odlaze na izvore lekovite vode da se umiju i odlaze u njene manastire da se zamole za pomoć.