Vernici i SPC slave danas Svetog proroka Samuila, koji je bio 15. i poslednji sudija Izrailjski. Živeo je 1.100 godina pre Hrista, a rođen je u mestu Ramatu gde se kasnije rodio i blagoobrazni Josif.
Kaže se da je nerotkinja Ana isplakala Samuila od Boga i posvetila ga njemu, kada je napunio 3 godine.
Ovo je njegova beseda:
„O kako je promenljivo srce čovečje! No od svih promena njegovih jedna je sramnija od najsramnijih, a to je: kada verni postane neverni. I od svih promena njegovih jedna je slavnija od najslavnijih, a to je: kada se neverni obrati i postane verni. Pokaj se pre nego što smrt zatvori vrata tvoga života i otvori vrata Suda. Pokaj se pre smrti, a pošto ne znaš čas smrti, pokaj se danas i sad, i prestani ponavljati greh svoj“
Živeći u Silomu, kod kovčega zaveta, Samuil je doživeo u 12. godini istinito otkrovenje od Boga o kazni, koja je predstojila domu prvosveštenika Ilije zbog nevaljalstva njegovih sinova Ofnia i Finesa.
To otkrovenje se uskoro i zbilo: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše oba sina Ilijina i zapleniše kovčeg zaveta. Kada je vesnik saopštio ovu nesreću Iliji, ovaj pade mrtav na zemlju i izdahnu u 98 godini starosti. Isto se dogodilo i sa njegovom snahom, ženom Finesovom. Od tada, narednih 20 godina Izrailjci su bili robovi Filistejcima, a Bog je poslao Samuila da narodu propoveda pokajanje, ako želi da se spase od neprijatelja.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Narod je tako uspeo da odbaci tuđe idole, kojima je služio, a onda priznao Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju.
Tada je Samuil pošao s vojskom na Filistejce i s Božjom pomoću ih je sve pobio i oslobodio zemlju i narod. Samuil je potom mirno služio svom narodu do starosti. Videvši ga ostarelog, narod mu reče da im postavi cara na svoje mesto. Uzalud je Samuil odvraćao narod od toga govoreći mu da je Bog jedini njihov car – narod je ostao pri svom traženju.
Svi hrišćani koji slave ovog velikog sveca drže se uverenja da na današnji dan ne bi trebalo raditi nijednu sramnu stvar, a naročito olako uzimati dobro koje ti drugi čine! Budite zahvalni ljudima, ne budite malodušni.
Ako se neko ne hvali što vam je pomogao i ne traži nagradu za to, ne budite sitne duše, cenite njegov trud.