Ova snaja je odlučila da svekru i svekrvi ne dozvoli da viđaju unuče.

Svi znamo da nigde nema idealnog porodicnog odnosa, ali o odnosima između članova porodice, naročito nakon dolaska novog člana, moglo bi se raspravljati satima, danima, možda nedeljama. Ima ih svakakvih, od harmoničnih do potpuno destruktivnim i katastrofalnim. Ali, šta je potrebno da se dogodi pa da jedna snaja ne dozvoli da baka i deka nikada ne vide svoje unuče?

Jedna žena, koja je želela da ostane anonimna, otkrila nam je svoj razlog za baš ovakvu odluku: “Udala sam se za muškarca iz bogate porodice. To nije bio odlučujući faktor, što i on zna. Volela sam ga i obožavam život s njim. Ne živimo s njegovim roditeljima, želeli smo da budemo nezavisni, sami, da imamo slobodu. I da sami steknemo svoje. Od samog početka planiranja zajedničkog života, složili smo se da želimo da imamo svoju kuću, pa smo oboje krenuli ka tom cilju.

Štedeli smo svaki dinar. Oboje smo radili, godinama nismo išli na odmor niti smo priuštili sebi bilo kakvu veću kupovinu ili luksuz. Koliko god smo se trudili, nije bilo dovoljno za učešće. Zbog svega toga smo odlagali i trudnoću. Želeli smo da imamo bar nešto svoje kad beba dođe, iako će biti na kredit. Iako su njegovi roditelji imucni,  mi nista nismo trazili od njih. Posecivali smo se redovno i postovali onako kako je to red. Uvek smo bili tu za njih sta god im je trebalo.

Jedne prilike posetili smo muževljeve roditelje i oni su nas po ko zna koji put pitali kada će dobiti unuče. Iskreno smo rekli – kad budemo imali svoj krov nad glavom. Jer ne zelimo sa detetom da budemo podstanari i da se se selimo svakih par meseci kad stanodavci tako odluce. Rekli smo i da nemamo dovoljno novca za učešće ali da ga skupljamo. Svekrva je samo “saosećajno” odmahivala glavom. Imali su da nam daju. Pravili su se ludi. Mesec dana kasnije, saznala sam da sam trudna. Nismo planirali, ali nisam mogla da abortiram. Nastavak na sledecoj strani…