Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan.
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Miholjdan je praznik posvećen Svetom Kiriaku Otšelniku, koga narod zove Sveti Miholj, te otud i naziv praznika.
Svetac je rođen u Korintu i u mladosti se posvetio Bogu i veri. Sveti Jeftimije ga zapazi i prozre kao budućeg velikog duhovnika, te ga uze pod svoje okrilje.
Sveti Kiriak je govorio da ga sunce nije videlo otkako je monah da jede niti da se gnevi na nekog. Crkva ga smatra za veliko svetlo, stub pravoslavlja u liku monaštva. One je moćni isceljitelj bolesnih i blagi utešitelj tužnih.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi.
Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sutra je umnogome neobičan dan. Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru, a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Miholjdan slave najviše pravoslavni vernici na primorju,jer je zaštitnik moreplovaca.
U Boki Miholjdan zovu i gospodski praznik,jer su ga slavile čuvene admiralske i kapetanske porodice tog kraja. Ovaj dan nije dobar za isplovljavanje.Sveca treba prvo kod kuće proslaviti, pa onda na more krenuti. Rođeni ovog dana posebno su nadareni i blagosloveni, a veruje se da će imati dosta sreće u životu.
U Srbiji se slavi kao krsna slava, ali ne u velikom broju familija. Prema narodnom verovanju od Miholjdana nastupa prava jesen, jer je do Lučindana tačno tri nedelje, a izreka kaže „Sveti Luka,sneg do kuka“.
NE TREBA SE VENČAVATI NA MIHOLJDAN
Još po nečemu današnji dan nije kao drugi. Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se „zabranjuje ovo ili ono“, narod kaže da na današnji dan baš treba raditi – ali ne u kući. Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.