Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja dan Svetog mučenika Longina Sotnika.
Božestveni Matej jevanđelist opisujući stradanje Gospoda Isusa Hrista veli: a kapetan i koji s njim čuvahu Isusa vidjevši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: zaista ovaj bijaše sin Božij (Mat. 27, 54). Taj kapetan beše ovaj blaženi Longin, koji sa još dvojicom vojnika svojih poverova u Sina Božjeg Isusa. On je bio starešina vojnika, koji prisustvovahu raspeću Gospoda na Golgoti, on – starešina straže koja je čuvala grob. Kada starešine Jevrejske saznaše za vaskrsenje Hristovo, potplaćivahu vojnike, da pronose lažnu vest, kao da Hristos nije vaskrsao nego da su Ga učenici Njegovi ukrali. Pokušaše Jevreji da potplate i Longina, ali se on ne dade potplatiti.
Tada Jevreji pribegoše svome uobičajenom načinu, tj. Rešiše da ubiju Longina. Saznav za ovo Longin skide svoj vojnički pojas, krsti se od apostola, zajedno sa ona dva svoja druga, i zajedno sa ovima tajno napusti Jerusalim i preseli se u Kapadokiju. Tamo se predade postu i molitvi, i kao živi svedok vaskrsenja Hristova obrati svojom svedodžbom mnoge neznabošce u veru istinitu. Potom se udaljio u selo na imanje svoga oca. No zloba jevrejska ni tu ga ne ostavi na miru. Po kleveti Jevreja posla Pilat vojnike da poseku Longina. Longin sveti provide duhom približenje svojih dželata, pa im izađe u susret i svrati ih u dom svoj ne kazujući im se ko je.
Dobro ugošćeni vojnici legoše spavati, a sv. Longin stade na molitvu, i moljaše se celu tu noć, pripremajući sebe za smrt. Izjutra ode i dovede i ona dva svoja druga, obuče se u bele pogrebne haljine, pouči svoju čeljad u kući i pokaza im mesto na jednom brdašcu, gde će ga sahraniti. Tada se javi vojnicima i reče im, da je on Longin, koga oni traže.
Vojnici se zbuniše i zastideše, i ne mišljahu poseći Longina, no ovaj navali na njih, da ispune zapovest starešine svoga. I biše posečeni Longin i dva druga njegova. NASTAVAK PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Glavu Longinovu odneše vojnici Pilatu, Pilat je predade Jevrejima, a ovi je zariše u đubre van grada.
BESEDA NA DANAŠNJI DAN KAŽE:
Gore pravde Božje prosecaju sve daljine vremena i prostora, i uzdižu se od zemlje do nebesa, i iz oblaka vremena uzdižu se u vedrinu večnosti. Nisu li svetitelji nosioci pravde Božje? Pogledajte ih kako prosecaju vreme i prostor! Rođeni u vremenu oni sada likuju u večnosti; živeći u večnosti oni se spuštaju k nama u vremenu i pomažu nam, kao jača braća što pomažu slabijoj braći. Živeli su na zemlji na prostoru ograničenom, a sada ih slavi sva vasiona. Na svih pet kontinenata sveta uzdižu se hramovi u čast apostola, mučenika i ostalih pravednika Božjih.
Takve su gore pravde Božje: ne možete ih ograničiti, ne možete ih obuhvatiti, ne možete ih izmeriti nikakvom merom ovoga sveta. Kakve gore da se mere sa gorama Božjim? Kakvi ljudi da se mere sa ljudima Božjim? Kakva slava da se meri sa slavom onih, koje Bog proslavi? O braćo moja, radujmo se pravdi Božjoj, i veselimo se gorama visokim pravde Božje.
Crkva je Tvoja sveta najviša gora pravde Tvoje, matica gora mnogih. Crkva Tvoja sveta, Bože, ispituje sudove Tvoje i putove Tvoje, i mudrost je njena mnoga i slatka kao košnica ispunjena medom.