Sveta velikomučenica Zlata Meglenska je rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromašnih seoskih roditelja, koji imahu još tri kćeri.
Sveta Zlata beše krotka i pobožna devojka, mudra mudrošću Hristovom i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu bogobojažljivom. Kada Zlata jednom izađe na vodu, uhvatiše je neki besramnici Turci i odvukoše u svoju kuću. Kada joj jedan od njih nuđaše da se poturči i da mu bude žena, neustrašivo odgovori Zlata:
„Ja u Hrista verujem, i njega jedinoga znam kao ženika svoga; njega se neću odreći nikada, makar me vi i na hiljade muka metnuli i na komade sekli“.
Tada joj dođoše roditelji njeni sa sestrama. I rekoše joj roditelji:
„Kćeri naša, smiluj se sebi i nama, roditeljima svojim i sestrama, odreci se Hrista prividno, da budeš srećna i ti i mi, a Hristos je milostiv, oprostiće ti greh, učinjen u nuždi života“. NASTAVAK PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2….
I plakahu gorko roditelji bedni i sestre i rođaci.
No viteška duša svete Zlate ne dade se pobediti đavolskim zamkama. Ona odgovori roditeljima svojim:
„Kad me vi savetujete da se odreknem Hrista, istinitog Boga, niste više roditelji moji, ni sestre moje; imam oca Gospoda Isusa Hrista, i majku Bogorodicu, i braću i sestre – svetitelje i svetiteljke“.
Tada je Turci baciše u tamnicu, gde ležaše tri meseca i izvođahu je svaki dan i šibahu dok krv njena ne zatopi zemlju. Najzad je obesiše strmoglav i podložiše vatru, da bi se od dima ugušila. No Gospod beše sa Zlatom i davaše joj silu u stradanju. Na posletku je obesiše o drvo i isekoše svu na male komade.
I tako ova mužestvena devica predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja 1796. godine. Komade njenih moštiju razneše hrišćani po svojim domovima radi blagoslova.