Pravoslavni vernici danas slave prepodobnog Ilariona Velikog, sveca koji je jedan deo života proveo i na tlu današnje Dalmacije, a koji je ostao upamćen po svojoj borbi sa demonima.
Sveti Ilarion je rođen 291. godine u Tavati, mestu u blizini Gaze (Palestina). Njegovi roditelji nisu bili vernici, ali su ipak odlučili da ga pošalju u najbolje hrišćanske škole u Aleksandriji (Egipat).
Ilarion je odmah posle škole odlučio da se zamonaši i postane učenik Svetog Antonija. Nakon školovanja vratio se u selo u blizini Gaze kako bi širio veru. Prema predanjima, redovno se susretao sa demonima koje je molitvom i krsnim znamenjem uvek uspešno gonio od sebe. Ilarion je zbog demona padao u komu, a ponekad je danima umeo da bude odsutan duhom, gledajući u jednu tačku.
Narodu je bio poznat kao učitelj i čudotvorac, a uvažavali su ga kako hrišćani, tako i nevernici. Ilarion je, međutim, uvek bežao od zahvalnosti i pohvala uz reči: Teško meni, primih na zemlji platu svoju. Zbog toga se nikada nije dugo zadržavao na jednom mestu, već je od sela do sela bežao od ljudi kako bi se osamio u svojim mislima sa Bogom.
Živeo je u Misiru, u Siciliji, Dalmaciji i napokon na Kipru gde je i preminuo oko 372. godine u 80. godini života.