Pravoslavni vernici danas 6. novembra obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima – Mitrovske zadušnice.
Ovaj praznik uvek pada uoči Svetog velikomučenika Dimitrija, zbog čega se i nazivaju Mitrovske zadušnice.
Zadušnice nikada nisu u vreme posta, niti padaju u postan dan, jer su uvek u subotu. Peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu „prosfore“. Spremaju se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se iznosi i žito.
Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da osvešta grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje.
Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje i organizovanje posluženja na grobu. Nekad su to samo pita, pecivo, kafa i voda. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje.
Veruje se da hranu sa groba ne valja odbiti, jer se smatra za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi je neko odbio. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi.
Ponudama se služe rođaci koji su na groblje izašli, a ne odbijaju se ni nepoznata lica, ako sama priđu grobu. Smatra se za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi se neko odbio ili čak oterao nekoga od groba.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Inače, u crkvenoj godini postoje četiri opšta zadušna dana: Zadušnice pred Vaskršnji post (uoči početka Velikog posta), Duhovske zadušnice (uoči praznika Svete Trojice), Miholjske zadušnice (uoči Miholjdana) i Mitrovske zadušnice (uoči Mitrovdana).
Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine. U istočnoj Srbiji se čak veruje da sveća zapaljena na ovaj dan gori do sledećih zadušnica, i da bi, ako im se ne upali sveća, mrtvi godinu dana bili u mraku.
Verovanje vezano za mitrovske zadušnice kod naših se predaka zvalo i zatvorene zadušnice, jer su o tom danu bili zatvarani grobovi. Naime, grobove je o letnjim zadušnicama otvorio sveti Petar, a on ih sada i zatvara.