Danas je veliki hrišćanski praznik. Dan posvećen Svetom Nikoli, arhiepiskopu miriklijskom.
Sveti Nikola je bio sin jedinac veoma bogatih roditelja, koji su živeli u gradu Pataru. Posle smrti roditelja, našao se pred životnom dilemom. Imanje koje je nasledio bilo je veliko, što je zahtevalo mnogo rada.
Shvatio je da će morati da se stara o kućama, livadama, maslinjacima, stoci, slugama, radnicima, platama, dažbinama, investicijama, moraće da se ženi, jer toliko imanje ne može se očuvati bez ženske ruke, sa ženidbom će stići deca. Ako se nasleđa prihvati, zauvek će ostati u rodnom mestu punom uspomena. A od malena je želeo da se posveti Gospodu i njegovim nepoznatim putevima
Zato razdeli imanje slugama i siromašnima. Po mrkloj noći napusti mesto svog rođenja, da se u njega više nikad ne vrati.
Proputovao je ondašnji svet, postao episkop miriklijski i učestvovao na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji.
Darovan od Boga jakom verom, za života je učinio mnoga čuda i već tada postao omiljen u narodu.
Ništa od toga ne bi postigao da na vreme nije razdelio imanje i pobegao od kuće.
Upokojio se 19. decembra 343. godine. Zato se svakog 19. decembra slavi njegovo ime.
Na njegov dan se sprema žito, mada ima i onih koji veruju da je svetac živ, pa to ne čine. U južnoj Srbiji na ovaj dan prave šareni kolač s pticama, koji pop obavezno preliva venom. Mese se ponekad i dva, od kojih jedan pripada svešteniku, a drugi ostaje u kući, takozvani presveti.
Na Nikoljdan, predveče, ovaj kolač se deli deci, koja treba da ga pojedu sedeći na drvetu.
Veruje se da Sveti Nikola prevozi duše s ovog na onaj svet. Nekad je mrtvima uzimao dušu i merio, ali je kasnije taj odgovorni posao preuzeo arhanđel Mihailo, dok i njega nije zamenio anđeo Gavrilo.
Gospodar je vode i zaštitnik putnika. Slave ga mornari, brodari, ribari i svi čiji život zavisi od mora i vode.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
Za Svetog Nikolu vezane su mnoge priče i predanja. Iz Kotora potiče priča o kapetanu i Svetom Nikoli.
Nekad davno, kapetan iz poznate mornarske kuće Vučinića reši, i pored svih saveta da to ne čini, isplovi baš na Nikoljdan. Tako i uradi, ali samo što je njegov brod prošao pored ostrva Krf, napadoše ih arapski gusari, lako savladaše i baciše u okove. Kao okovani galioti plovili su godinu dana, moleći se Svetom Nikoli da ih spase.
Posle godinu dana, baš 19. decembra, blizu pirejske luke, napade njihov, sada gusarski brod, lađa kapetana Kukića iz Herceg Novog. Novljanin Kukić beše hrabar, a uz to imade i 50 spremnih i odvažnih mornara koji posle žestoke bitke savladaše gusare.
Za sve vreme bitke niko ne primeti starca s belom bradom koji je tu pored njih jahao nemirnog belog konja. Kad bitka bi završena, starac pokaza rukom Novljanima na brod i reče: “Sad spasite onu grešnu braću”, a ovi u njemu prepoznaše svog zaštitnika i svetitelja Nikolu. Novovljani oslobodiše Kotorane, pa svi klekoše pred Svetog Nikolu i zahvališe mu.
Ovo je najčešća krsna slava u Srba. Istraživanja pokazuju da od svih Srba koji slave, 30 odsto slavi Svetog Nikolu.
VRATIO VID STEFANU DEČANSKOM
Hrišćani veruju da svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha. Prema predanju, smatra da je sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje. Prema verovanjima nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.