Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Krstovdan kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru.
Običaji nalažu da se ovaj dan strogo posti na vodi kako bismo se pripremili za ispijanje bogojavljenske vodice.
Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordan.
Prema predanju, prvi ljudi koji su primili hrišćansku veru i prve pouke nove vere pominju se kao katihumeni ili – oglašeni, dok je u srpskoj crkvi i narodu dan krštenja prvih hrišćana poznat kao – zimski Krstovdan.
Toliko je stvari zbog kojih moramo i treba da se zahvalimo Bogu! Ono što je stvarno važno, porodicu, decu, zdravlje, roditelje, prijatelje, često uzimamo olako, a upravo je to ono na čemu treba da budemo zahvalni. Neka zbog svega ovog Krstovdan bude dan ponovnog početka, dan radovanja, dan zahvalnosti… Razmislite dobro šta je to što vas čini istinski srećnim, podignite glavu ka nebu i iskreno se zahvalite Bogu.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
NEPOKRETNI PRAZNIK
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja. Krstovdan uoči Bogojavljenja je posni dan za pravoslavne vernike, bez obzira na to koji dan u nedelji „pada“.
U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.