Časne verige Svetog apostola Petra, praznik u narodu čuven kao Verižnjača ili Verižica, je pravoslavni praznik u Srba koji neke porodice slave i kao krsnu slavu.
Proslavljaju se 29. januara po gregorijanskom kalendaru.
Po narodnom verovanju od Verižnica nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagrejava zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.
Praznik je posvećen sećanju na okove o koje je carev namesnik Irod okovao apostola Pavla. Prema predanju, Irod je Pavla bacio u tamnicu i naredio da stoji okovan između dva vojnika i čeka suđenje. Međutim, noć pred izvođenje na sud, priča kaže, pojavio se anđeo i ti okovi su sami od sebe spali sa svetitelja. Veruje se da se baš ove verige danas čuvaju u crkvi Svetog Petra u Rimu i da imaju veliki isceliteljsku moć.
U našem narodu postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik, a jedno se čak vezuje i za našeg najvećeg svetitelja, Svetog Savu.
Narodno predanje kaže da je jednom i Sveti Sava bio okovan u verige pa je po oslobođenju, sačuvao verige i njima lečio. Kako se navodi u crkvenim predanjima, jednom se, tako, susretne sa Svetim Petrom, i razmeni sa njim okove. Sava je Petru dao hladne, a Petar Savi vruće. Da nisu tako uradili, narodu bi leti bilo prevruće, a zimi prehladno.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…
NARODNI OBIČAJI
Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju velikim praznikom. U Popovom polju Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji praznuju ovaj dan zbog grada.
Na Kosovu i Metohiji praznuju Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje, i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja. Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma