U miru dočekajte VELIKI PETAK: Voda kojom se ovog dana umijete, opraće sve bolesti!

Na dan kad se ne peva, treba da ispoštujete nekoliko važnih običaja…

Zbog toga je ovaj praznik zapravo dan žalosti i strogog posta , kada se, prema starim običajima, ustaje pre izlaska sunca.

Takođe, nae Veliki petak ne valja raditi, već pripremati proslavu Uskrsa. Na ovaj dan ne zvone zvona, a večernjim bogosluženjem i iznošenjem plaštanice obeležava se smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.

U nekim krajevima, ljudi su ujutro donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.

Podsetimo, Veliki petak strogo se praznuje. Taj dan je crveno slovo pa se stoga ništa ne radi ni od kućnih, ni od poljskih poslova. Žene tog dana ni po koju cenu ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.
Tog dana poštuje se strog post, u kući se ne pali vatra, ne kuva se čak se i hleb ne mesi tog jutra. Međutim, Srbi veruju da je najtužniji dan u hrišćanstvu najbolji za kalemljenje voća jer se “primi sve što se tog dana nakalemi”.

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki Petak jeste farbanje Uskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću , koje će se čuvati do sledećeg uskrsa , a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela berićet domaćinima.

Na dan Uskrsa, svi ukućani treba prvo da pojedu jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.
Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom , kako bi brzo rasla.
Pravoslavni kanon propisuje strogi post “na vodi” na ovaj dan, dakle ništa ne sme biti spremljeno na ulju.
Što se tiče posta, “strogost” varira od mesta do mesta. Negde se posti na vodi i jede se samo jedan obrok dnevno, dok se deci daje kuvani kukuruz, kokice i hleb. Stariji nisu večerali, ali deci su davali hleb posut šećerom ili solju.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI BROJ 2…